Књига интервјуа „Џез фаце“ новинара Војислава Пантића једна је од могућих џез енциклопедија на српском језику.
Пасионирано пратећи џез од средине осамдесетих, Пантић је имао ретку привилегију да води разговоре са бројним великанима светске и домаће сцене, сакупивши у својој првој књизи више од 50 интервјуа са 48 џез уметника, обављених од 1991. до 2015. године.
Војислав Пантић је за Спутњикову „Орбиту културе“ рекао да је књига, практично, настајала од првог интервјуа који је урадио, а који није ушао у књигу, интервјуа са Џоном Мејелом у Чаковцу 1987. године.
Срећа је бити из Србије међу „Џез фацама“
Прошло је четири године до првог интервјуа који је ушао у књигу, и тај је један од два у „Џез фацама“ које је урадио телефонски. Реч је о промотивном интервјуу са Петом Метинијем за концерт који је имао у Хали спортова 1991. године. После су се видели и у Хали спортова и дорадили интервју уживо.
У „Џез фацама“ је објавио још један део интервјуа са Метинијем, поново телефонски и промотивни, из 2011. године, када је Метини опет гостовао у Србији.
„Имао сам прилике да разговарам са много важним људима у свету џеза, и моја највећа срећа била је што сам одавде и што сам ја менаџерима, агентима и музичарима био интересантнији као неко у Србији ко потенцијално може да буде промотер њихове уметности у овој средини, него да сам био један од 20 Француза који чекају у реду за интервју. Мислим да је то доста значајно, јер 95 одсто интервјуа које сам тражио, ја сам и добио“, каже Пантић.
Пантић каже да му је било изузетно важно да у „Џез фацама“ представи наше великане. Изабрао је петоро из свих генерација — Лалу Ковачева, Душка Гојковића и Мићу Марковића из старије, Бојана Зеда из средње и Ану Поповић из млађе. Ана Поповић је „једина у књизи која, практично, није џезер“.
Дама пева блуз
Наслов књиге инспирисан је Пантићевом дугогодишњом телевизијском серијом „Џез фаце“, која је имала више од 150 епизода, у оквиру које су наступали и блузери, а Ана Поповић је један од првих блузера са којима је радио интервју.
„Имао сам жељу да од ње узмем интервју када је издала први албум у иностранству. То је прича о звезди у настајању. Мада сам после са њом више пута радио интервјуе, у књигу је ушао само тај први“, каже Пантић.
Књига „Џез фаце“ богатија је фотографијама него што је било у почетку замишљено. Пантић је тражио од пријатеља, џез фотографа, да му пошаљу по једну слику „џез фаца“. Многи су му изашли у сусрет и послали и по 7-8 комада.
„Половина тих фотографија никада није објављена, ниједна није промо или агенцијска фотка, већ су све ауторске фотографије бардова џез фотографије и у свету и код нас. Зато књига изгледа лепо, луксузно, не прелуксузно, него џезерски луксузно“, каже Пантић.
Џез елита — између математике и фудбала
Пантића, који је професор математике у Математичкој гимназији у Београду, питали смо како је спојио математику, као најегзактнију науку, са џезом, који се заснива на импровизацији. Одговорио је да је и професура импровизација.
„Математика јесте егзактна наука, али да нема импровизације — не би било ни помака у тој науци. Да нема оног интуитивног доласка до хипотеза које после докажеш, па постану теореме“, сматра Пантић.
Додаје да је, на пример, Чарлс Лојд отишао у Мађарску да би видео музеј Беле Бартока, а заправо су га код Бартока занимала та његова истраживања везана за математичке форме у музици и чувени Фибоначијев низ.
„Данас џезери представљају онај виши интелектуални слој уметничке елите, који озбиљне ствари у књижевности, математици, филму и разним областима много више занимају него пикање лопте, мада и тога има — рецимо Завинул је велики фан Црвене звезде. Џезери су, просто — разноврсни“, закључио је Пантић.