Милачић у поруци подсећа на време од 1918, па преко комунизма, када је, како каже, гушено православље.
Деведесетих година народ се вратио црквама и иконама, али се у цркве нису вратили интелектуалци академског вандализма, пише, између осталог, Милачић.
„Они су родили грађански покрет вредан озбиљног психијатријског рада и труда, у ком је све што је вековима брањено и стицано, а то је Православна црква, стара хиљаду година, рећи ће они — део превазиђене и ретроградне прошлости — којој ће они, либерално настројени, стари педесетак или мање година, стати на пут из лудила и амбиције да у свом лудилу униште и цркву и себе остављајући нам слободу да будемо ништа“, наводи се у тексту.
На таквим основама темељи се ђукановићевска Црна Гора, да би пагански, опет убијала православну веру, да би од државе, историјске искре борбе за слободу, постала држава играчка и талац талога светске моћи, констатује Милачић.
„У свом паганству, Ђукановић је од пагана отишао још даље — на рођендан Светог Василија Острошког прогласио је закон којим Христу ускраћује право да уопште има цркве и манастире. Шта ће Христу цркве и манастири, кад има Ђукановића. Прогласио је закон, а заборавио да су они који се не сећају историје осуђени да историју понове. Осуђени су од Бога, да покајањем као највећим божјим благословом и највећом божјом казном победе себе“, наводи он.
Закон о слободи вероисповести за Ђукановића је таква казна, пише он.
„Закон о слободи вероисповести наша је нова Нојева барка, коју нам је поклонио Ђукановић. Православна вера је опет победница. Цела Црна Гора је данас бакља слободе: сијамо у име целог православља“, поручује Милачић.
„На улицама, литијама ми побеђујемо све оно против чега се Ђукановић тридесет година борио, опет смо слободни и опет смо Христови“, истиче председник Праве Црне Горе.
„Ободи Цетињског манастира опет ослушкују како се у Црној Гори буди вера. Осмехује се обрис Светог Петра Цетињског, у чијим рукама светли невидљиви, а непобедиви мач. И да запуца на нас, Ђукановић је погођен Христом. И да запуца на нас, Ђукановић је побеђен Христом. Од њега и нас већ је побегао“, уверен је Милачић.
Црна Гора, како каже, има несталог председника, непознатог боравишта, који је замислио да одсуство од месец дана надомести јучерашњим интервјуом, који је сиже његове шизофрене борбе са својом српском подсвешћу.
Дајући интервју сетио се свега, само се није сетио да каже где се сада, док се скрива и стиди од свог народа, налази такозвани председник изван Црне Горе.
„На било које питање, његов одговор је да је био изван Црне Горе, суштински и читљиво Ђукановић је изван себе и мимо себе“, пише Милачић.
„Мило, хвала ти, што си свим овим, а да ти то није било ни у примисли, од нас створио надмоћну нацију која задивљује свет и која буди веру и у највећем православном мраку, јер је вери, да би засветлела, био потребан твој мрак. Због тебе, Црногорци су опет најбољи Срби. Због тебе, Црногорци су опет уједињени Срби. Хвала ти, у име Бога, јер си још једном показао да је Бог највећи и онда када у њега не верујемо. Доказао си да се котур црногорске историје окреће и поново зауставља на истој тачки, православљу, у којој је Исус Христос увек непобедив“, поручио је Милачић.
