Први пут после тридесет година — литија Срба центром Вуковара /фото/

© Фото : Славко БубалоОсвећење Богојављенског крста у Вуковару.
Освећење Богојављенског крста у Вуковару. - Sputnik Србија
Пратите нас
Први пут од рата, после 30 година, православна литија је у недељу прошла улицама Вуковара. Срби су се од цркве Светог Оца Николаја из центра града упутили ка Дунаву на освећење обновљеног Богојављенског крста.

На том месту крст је подигнут још крајем 19. века, а страдао је у ратном вихору 1991. године. Важно православно знамење обновљено је, захваљујући дуго чеканој доброј вољи руководства града.

Прва литија у Вуковару окупила више стотина Срба

Литија је на улице извела више стотина Срба који су, после готово три деценије, своје молитве изнели из храма под ведро небо.

© Фото : Славко БубалоМолитва под отовреним небом- после три деценије литија је прошла улицама Вуковара.
Први пут после тридесет година — литија Срба центром Вуковара /фото/ - Sputnik Србија
Молитва под отовреним небом- после три деценије литија је прошла улицама Вуковара.

„Колону, која се после освећења крста вратила у цркву, обезбеђивала је полиција и све је прошло у најбољем реду“, каже за Спутњик заменик градоначелника Града Вуковара из реда српске националне мањине и председник Демократског Савеза Срба Срђан Милаковић.

Он не крије радост због обнове крста, али каже да се овај чин не може назвати важним кораком у међунационалним односима у граду у коме су на појединим местима још видљиве ратне ране. Небројени су, каже, проблеми који нас притискају, али највећи је лош дискурс у јавности, етикетираност и маргинализација Срба, у сваком смислу.

„Одатле извиру и свакодневни проблеми које као припадници српске заједнице имамо. Најтежи су они који се тичу Уставом загарантованих права националних мањина, али у глобалу, то је једна повређеност људи ставом јавности према њима која се рефлектује и у материјалним правима, у свему. Људи се свесно маргинализују од стране већине, зато што се то показало као нешто што је оправдано, нешто што је у целој земљи нормално“, каже Милаковић.

© Фото : Славко БубалоОсвећење Богојављенског крста у Вуковару.
Први пут после тридесет година — литија Срба центром Вуковара /фото/ - Sputnik Србија
Освећење Богојављенског крста у Вуковару.

Тешка одбрана српског језика и ћирилице

Он као пример велике муке Срба у овом делу Хрватске наводи регистрацију школа на српском језику и ћириличном писму. У Вуковару је то некако решено, али у околним општинама — Борову, Трпињу и Негославцима, српским селима којима је град окружен — још није.

„Не могу да се школе региструју на језику и писму српске националне мањине. Тренутно имамо и проблем са уџбеницима за први и пети разред, којих у настави на српском језику и ћириличном писму — нема. Министарство је лоше организовало тај посао, па још уџбеници у настави на српском у тим одељењима не постоје, деца раде без уџбеника“, објашњава Милаковић.

Муке са запошљавањем

Као посебан проблем Срба у Вуковару — заменик градоначелника наводи запошљавање. У јавном сектору Срби и даље нису пожељни, иако би, по закону, морало да постоји такозвано пропорционално запошљавање. Нема их ни у управама градова, ни жупаније, ни у било којим државним органима.

© Фото : Демократски Савез СрбаСрђан Милаковић, заменик градоначеника Града Вуковара из реда српске националне мањине и председник Демократског Савеза Срба.
Први пут после тридесет година — литија Срба центром Вуковара /фото/ - Sputnik Србија
Срђан Милаковић, заменик градоначеника Града Вуковара из реда српске националне мањине и председник Демократског Савеза Срба.

О томе најбоље говори пример нашег саговорника, који у граду обавља високу функцију.

„Ја лично са градоначелником готово и да нисам у комуникацији, заправо уопште нисам у последње две године, поготово од протеста за санкционисање ратних злочина. А када је у питању ратна прича и санкционисање злочина над Србима, то је остало на апсолутној нули, без икаквог помака. Чак је и у јавности врло тешко говорити о томе и пробити баријере када је у питању истина о тим дешавањима“, истиче Милаковић.

Он додаје да Србима, да би се о овим проблемима говорило, највише недостаје медијски простор. Иако би требало да постоји мањинска редакција на државној телевизији, Срби морају да се задовоље једном емисијом.

„Када би чули свој језик у медијима, људи би почели да се осећају слободно, а отвориле би се и друге теме“, каже наш саговорник.

Чести међунационални инциденти

„Једна од тих тема су и инциденти који се дешавају када је у питању млађа популација. Они се релативно често дешавају и сврставају се под малолетничку делинквенцију и сукобе навијачких група, а у ствари пуно њих има међунационални карактер, што се покушава сакрити“, указује Милаковић.

Ипак, Богојављенски крст је обновљен, а Срби су после тридесет година са својим свештенством и црквеним заставама прошли градом.

„То улива наду да се макар њихова свест мења, а колико ће се променити, то пре свега зависи од њих самих“, сматра заменик градоначелника Вуковара.

© Фото : Демократски Савез СрбаСрби су се у центру Вуковара окупили и на Бадњи дан. "Наш поздрав у центру града, на ћирилици и латиници, не треба више да буде ексклузива, људи треба да се ослободе, каже Милаковић.
Први пут после тридесет година — литија Срба центром Вуковара /фото/ - Sputnik Србија
Срби су се у центру Вуковара окупили и на Бадњи дан. "Наш поздрав у центру града, на ћирилици и латиници, не треба више да буде ексклузива, људи треба да се ослободе, каже Милаковић.
Христос се роди — на ћирилици и латиници

„Треба да осетимо да живимо, да људи осете да имају слободу и да то зависи од њих. Важно је испољавање властите духовности и културе у много већој мери и у том смислу се морамо ослободити. То не треба да постане никаква ексклузива, да у Вуковару у центру града стоји поздрав ’Мир Божији, Христос се роди‘ на латиници и на ћирилици, као што је било на Бадњи дан. Много таквих малих симболичких корака потребно је предузети како би се људи ослободили“, закључује саговорник Спутњика.

Свечаном чину освећења православног крста на Дунаву испред градског руководства присуствовала је и заменица градоначелника Ивана Мујкић, што је у српској заједници такође схваћено као гест добре воље.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала