Савет безбедности УН заседао је у понедељак на иницијативу Русије и на њему се дискутовало о извештају Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО) од 1. марта 2019. о истрази инцидента у сиријском граду Дума у Источној Гути, који се догодио 7. априла 2018. године.
На седници је говорио директор руског Фонда за истраживање демократије Максим Григорјев. Он је члановима Савета безбедности представио сведочења становника Думе и објаснио да су представници његове НВО били у Сирији више од десет пута и разговарали са неколико стотина очевидаца различитих догађаја.
Григорјев је рекао да је НВО испитала 15 очевидаца у болници у Думи, као и становнике зграде у којој су пронађена тела. „Сведочења тих сведока су неоспорни доказ да је хемијски напад у Думи био фалсификован“, закључио је Григорјев.
Члановима Савета безбедности приказана је и видео-изјава бившег експерта мисије ОЗХО Ијена Хендерсона који је радио у Думи.
„Тамо су послате две групе. Првој сам се придружио убрзо након што је она смештена у Думу“, рекао је Хендерсон.
Он је истакао да су на крају оне који су радили у Думи склонили из коначног извештаја.
„Закључци у завршном извештају су противречили или били у потпуној супротности са оним што је група сазнала током и после пута у Думу. До тренутка када је привремени извештај објављен у јулу 2018. године, схватили смо да имамо озбиљне сумње да се такав хемијски напад догодио“, објаснио је бивши експерт ОЗХО.
Руска страна напомиње да је критичка анализа извештаја ОЗХО изазвала озбиљне сумње о закључцима извученим из основних доказних тачака истраге — било да су у питању хемијске анализе, токсикологија, балистика или изјаве сведока. Према мишљењу Москве, током 2019. године појављивало се све више информација које показују да инспектори који су били део првобитне групе распоређене у Думи, нису били укључени и нису учествовали у писању извештаја до самог тренутка његовог објављивања.
Осим тога, многобројни покушаји тих људи да поставе разумна питања или чак изнесу запажања различита од извештаја више пута су занемаривани. Према мишљењу Москве, таква пракса доводи у сумњу интегритет коначног извештаја, истиче руска страна.
Стални представник Русије у ОЗХО Александар Шуљгин позвао је, говорећи на заседању Савета безбедности, да се организује брифинг на којем би учествовали сви стручњаци Мисије ОЗХО за утврђивање чињеница употребе хемијског оружја у Сирији који су радили на инциденту у Думи, „како би се постигао консензус о овом инциденту у сиријском граду“.
Међутим, низ земаља на заседању Савета безбедности наставило је да оптужује Сирију за употребу хемијског оружја. Конкретно, стални представник Естоније при УН Свен Јургенсон рекао је да верује „независном и професионалном раду Мисије за утврђивање чињеница о употреби хемијског оружја у Сирији“. Према његовим речима, „нема разлога да се сумња у закључке извештаја ОЗХО о Думи“.
Стална представница Велике Британије у Уједињеним нацијама Карен Пирс такође је оптужила Сирију за коришћење хемијског оружја. Представник америчке мисије Черит Норман Шале сматра да „Русија штити (сиријског председника) Башара Асада како он не би сносио одговорност“ за употребу хемијског оружја.
Извештај ОЗХО
ОЗХО је 1. марта 2019. објавила извештај о истрази инцидента у граду Дума у Источној Гути од 7. априла 2018, у којем се тврди да је у нападу коришћена „отровна хемијска супстанца... вероватно хлор“. У документу се, између осталог, тврди да су боце са хлором бачене из ваздуха, што је омогућило неким западним земљама да за напад оптуже сиријску авијацију.
Међутим, касније је у јавност доспео документ са инжењерском проценом стручњака ОЗХО Ијена Хендерсона, у коме је наведено да „запажања извршена на две локације инцидента, заједно са накнадном анализом, указују на то да су боце највероватније биле постављене, а не бачене из ваздуха“.
У документу се истиче да је група експерата на челу са Хендерсоном спровела низ тестова који симулирају ситуацију. Стручњаци су закључили да се у једном од наводних случајева хемијског напада трагови наводног удара боце, у коме се наводно налазила отровна супстанца, не подударају са оштећењем бетонског крова на месту инцидента. Анализа другог места, где је боца за гас пронађена на кревету у једној од соба, показала је да је вентил боце остао нетакнут, што је немогуће при проласку кроз плафон.
Инцидент у сиријској Думи
У априлу 2018. Запад је оптужио Дамаск за хемијски напад на сиријски град Дума у Источној Гути и запретио војним нападима. Као доказ за хемијски напад организација Бели шлемови користила је кадрове на којима се виде становници Думе, међу којима и деца, које наводно лекари покушавају да спасу од деловања отровних супстанци.
Недељу дана касније Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Француска извеле су напад на сиријске објекте, не чекајући закључке ОЗХО.
Дамаск и Москва су оштро осудили овај корак. Министарство спољних послова Русије саопштило је да је сврха ширења оваквих информација о употреби отровних супстанци од стране Асадове војске заштита терориста и оправдање за могуће спољне војне нападе.
Министарство спољних послова Русије саопштило је да је сврха фалсификовања информација о употреби отровних материја од стране сиријских трупа заштита терориста и оправдавање могућих спољних напада. При томе је руски Генералштаб упозорио на провокације које су терористи у Источној Гути планирали инсценирањем употребе хемијског оружја.
