Непрофитно удружење „Донорум“, које чини осам младих иноватора, прошле године је направило апликацију „Паблик кичен инфрастракчер“ (Public kitchen infrastructure), која омогућава компанијама које производе, прерађују или препродају храну да је донирају, а онима којима је храна најпотребнија, да је добију у хуманитарној организацији која апликацију користи. За сада их има неколико, а међу њима су „Пепељуга“ из Гроцке и „Дуга“ из Новог Сада.
Апликација донира храну сиромашнима
Процедура је једноставна — након што се компаније и хуманитарне организације региструју у апликацији и удружење провери њихове податке, почиње донирање. Донатори у апликацију уносе шта донирају, колико килограма, у којем паковању, рок трајања производа… Хуманитарне организације онда одаберу шта им треба, стране потврђују трансакцију, па храна може да се преузме и подели социјално угроженима.
„Наш дугорочни план је да велике компаније које свакодневно испоручују храну у своје руте уврсте и достављање донација“, каже Гордана Јовановић, менаџер удружења „Донорум".
Апликацији се тренутно може приступити само преко рачунара, али се из удружења надају да ће у будућности обезбедити средства којима ће омогућити да апликација функционише и на мобилним телефонима. Ипак, то је само мали камен спотицања на путу донатор-хуманитарна организација.
„Ако желите да донирате неки производ, храну или одећу, чија је вредност већа од 5.000 динара, морате да платите порез од 25 одсто“, истиче наша саговорница.
По Европи се кажњава бацање хране
Она додаје да супермаркети бацају производе, попут воћа и поврћа, иако су и даље употребљиви.
„Супермаркети нису кажњавани ако уништавају храну. У Француској од 2016. постоји закон по којем можете бити кажњени и са 75.000 евра ако не донирате храну на дневном нивоу“, објашњава Јовановић.
По подацима Уједињених нација, на које се позива удружење „Донорум“, српска домаћинства годишње баце око 250.000 тона хране. Највише се бацају хлеб, воће и поврће.
„Ми немамо податке колико хране буде бачено из индустријских постројења годишње. Процес уништавања је скуп. Сматра се да је за уништење килограма хране потребно од 12 до 18 динара“, каже Јовановић.
До сада су, кажу, највише донирале српске компаније. „Донорум“ преговара са већим ланцима маркета да и они почну да користе апликацију. Циљ је хуман, а удружење младо, па се надају новим сарадњама. Али и бољем закону.
