Црнa Горa — oруђе за „опкољавање“ Србије /видео/

© Фото : Лола ЂорђевићЛитија у Београду у знак подршке српском народу у Црној Гори, на Косову и Метохији и протеста због усвајања Закона о слободи вероисповести у Црној Гори.
Литија у Београду у знак подршке српском народу у Црној Гори, на Косову и Метохији и протеста због усвајања Закона о слободи вероисповести у Црној Гори. - Sputnik Србија
Пратите нас
Дешавања у Црној Гори су део ширег плана сужавања српског политичког и културног бића на Балкану и оруђе за „опкољавање“ Србије, како би је свели, фигуративно речено, на Београдски пашалук, оцењује историчар и дописни члан САНУ Славенко Терзић.

Проблем српског народа у Црној Гори, по мишљењу Терзића, није само питање поштовања елементарних људских, националних и верских права, него га треба посматрати са становишта стратегије коју је започела још Аустроугарска, па после преузела Коминтерна и Комунистичка партија Србије, а сада је настављају одређени центри на Западу.

„Део те стратегије је било и протеривање Срба из Хрватске и из једног дела БиХ, одузимање Косова и Метохије, одвајање Црне Горе нелегалним референдумом, и на крају асимилација преосталог српског становништва политичким инжењерингом“, објашњава историчар у емисији „Свет са Спутњиком“, посвећеној српском питању.

Улога Црне Горе у пројекту „опкољавања“

Терзић наглашава да црногорске власти у те сврхе желе да искористе политички амбијент на Западу, одакле се пласира теза да је Српска православна црква дестабилизујућа и да је „продужена рука“ руског утицаја на Балкану, како је недавно устврдио и Европски савет за спољне послове.

„Проблем српског народа се тако приказује као део шире геополитичке борбе око Балкана у ком Црна Гора треба да има одређену улогу у пројекту опкољавања Србије“, каже он и додаје да је Црна Гора инструмент оних сила које воде своју политичку игру у региону.
Историчар наглашава да се овде не ради о опредељивању за или против Русије, већ о томе што Запад Србе, од Карађорђа и Илије Гарашанина, па надаље, види као руске експоненте.

„Та димна завеса постоји од времена Берлинског конгреса. Тако је Аусторугарска непрекидно надирала према Балкану, а стално причала о ’великој Србији‘. У овом случају се прича о руској опасности. Где је та руска опасност, где су руски медији, где су руски фондови на Балкану? Нема их. Реч је о миту који се непрекидно појављује“, категоричан је Терзић.

Инсистирати на поштовању права Срба у Црној Гори

Историчар Чедомир Антић, професор Филозофског факултета, понашање званичне Подгорице тумачи као настојање да се заокружи стварање црногорске нације кроз потпуно обесправљивање српског народа, али види и нешто добро у реаговању грађана на то кроз све масовније мирне литије у знак протеста на доношење спорног Закона о слободи вероисповести.

„Оно што је добро у Ђукановићевом неделу је то што је разоткривен политички идентитет већине православних у Црној Гори — да се тамо преко 50 одсто осећају као Срби. Али кад ово прође, како год да се заврши, схватићемо да је у Црној Гори од трећине становништва који се осећају као Срби свега једна трећина, дакле 10 одсто становништва, спремно да каже оно што и сва наша браћа широм Балкана — да желе да буду у саставу српске државе, како год се она звала“, наводи Антић.

Констатује додуше да су Срби пропустили један век и да је велико питање — шта сада може да се уради, али истиче да свакако треба инсистирати на поштовању људских и грађанских права Срба у Црној Гори и региону, уз избегавање сукоба.

„Америчка окупација“ 1918. године

Као историчар који је деценијама раније писао о коренима црногорског сепаратизма, Славенко Терзић објашњава да је верзија историје какву данас промовишу власти у Подгорици „груби фалсификат“, а као пример наводи тврдње о наводној српској окупацији Црне Горе 1918. године.

„Црну Гору 1918. године запоседају савезничке трупе које се боре против аустроугарске окупације, а у тим трупама су француске, британске, америчке, италијанске и српске јединице. Па зашто онда не говоре о америчкој или британској и француској окупацији? Црна Гора је била само део ратишта који савезничке трупе заузимају ради протеривања Централних сила с тог простора“, објашњава Терзић.

Приче о несрпском идентитету Црногораца он побија, цитирајући шта су они сами о себи говорили 1911. године у „Земљопису Краљевине Црне Горе“ за ученике 3. разреда основне школе, чији су аутори Ђуро Поповић и Јован Рогановић. Књигу је, додаје, прегледала и одобрила краљевска школска комисија, а одштампан је у државној штампарији на Цетињу.

„У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вере, али треба знати да смо сви српскога поријекла и српске народности“, пише између осталог у том уџбенику.

Од Кумановске битке до Кумановског споразума

Кад је реч о Косову и Метохији, још једном нерешеном проблему Србије и Срба, Терзић подсећа да је у оквиру пројекта САНУ „Српско питање: од 19. до 21. века“ најављено да ће у априлу бити организован скуп посвећен међународно-правним аспектима КиМ, а још један сличан у септембру.

© Sputnik / Дејан СимићСпоменик кнезу Лазару у Косовској Митровици
Црнa Горa — oруђе за „опкољавање“ Србије /видео/ - Sputnik Србија
Споменик кнезу Лазару у Косовској Митровици

Суштина косовског питања је, како сликовито каже, што од Кумановске битке до Кумановског споразума (којим је окончана агресија НАТО на СР Југославију) постоји дуг лук отимања тековина Кумановске битке.

„Космет је саставни део Србије, иако ми у овом моменту немамо суверенитет над тим делом територије, та територија је привремено запоседнута, али овде није реч само о територији, него о томе да нема ниједне области српске културе у којој косовска тема није присутна. Косовска вертикала је суштина српског идентитета и одрећи се те територије био би неопростив историјски грех. Са друге стране, кључно питање са становишта међународног права јесте што је српски народ последњих 150 година брутално очишћен са тог простора. Признавањем сецесије те територије значило би награду за најгрубље етничко насиље“, упозорава Терзић.

Чедомир Антић сматра да Србија мора јасно да каже шта жели по питању Космета и шта може да предузме. 

„Ако ћемо да инсистирамо на суверенитету, онда морамо да прихватимо све последице тога. Морамо да размишљамо у наредних 50 година како то да вратимо, да ли кроз модел Хонгконга или на неки други начин, али то су свакако дугорочна решења. У овом тренутку, међутим, морамо бити јединствени око тог питања“, поручује Антић. 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала