Они су, како је саопштено из Митрополије црногорско-приморске, разменили мишљења о актуелним друштвеним збивањима у Црној Гори, „а посебно о последицама које је на ширем друштвеном плану изазвао недавно усвојени Закон о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница“.
„Амбасадорка Кемп је појаснила свој став да свака држава има право да доноси законе из различитих области друштвеног живота, у складу са људским правима и владавином права. Амбасадорка цени миран начин на који учесници молебана и литија изражавају свој став и свесна је јачине осећања које ово питање побуђује у друштву. Такође је указала да у свакој друштвеној ситуацији, а посебно у овако осетљивим моментима, дијалог треба бити пут ка превазилажењу проблема“, наводи се у саопштењу.
Митрополит Амфилохије је амбасадорки додатно појаснио циљеве и разлоге због којих се широм Црне Горе организују молебани и молитвене литије по градским улицама и трговима и „посебно је подвукао да је реч о изворном, народном исказивању става против неправде и дискриминације, а без икаквог страног или политичког утицаја“.
„Указао је на проблематичан и нетранспарентан поступак припреме и усвајања закона, али и на негативне последице које је произвео на ширем друштвеном плану. Исказао је очекивање да ће међународна заједница бити принципијелна по овом питању и да неће дозволити да се питање права на слободу вероисповести или уверења различито третира у Црној Гори, у односу на европску и цивилизацијску праксу и достигнути ниво међународних стандарда о слободи вере као основног људског права“.
Митрополит је поновио став да кључне препоруке из мишљења Венецијанске комисије уопште нису имплементиране у закон, али и да су бројне одредбе закона у супротности са Уставом и правним поретком Црне Горе.
„И овом приликом је посведочен више пута исказани став да је наша Црква опредељена за дијалог, не само са Владом, него и са широм друштвеном заједницом, али да је, ради решавања овог проблема, неопходан искрени, инклузивни, транспарентни и стручни дијалог са Владом, али првенствено поводом најспорнијих одредби закона, које су извор проблема, а тек потом и о другим отвореним питањима, попут темељног уговора, реституције и других“, закључено је у саопштењу.
