Међу најпознатијим произвођачима игара из Србије су „Трилатерал“, који је поставио нове стандарде за преношење људске мимике и гестикулације у дигитални свет, и „Нордеус“, чија интернет симулација фудбалског менаџера „Топ 11“ има више од 200 милиона регистрованих корисника широм света, те заузима водећу позицију у категорији спортских игара за мобилне телефоне.
Срби се пењу ка светском врху у прављењу видео-игара
По подацима које је Спутњик добио из „Нордеуса“, у тој компанији укупно је запослено 170 људи из 20 земаља. У зависности од производног циклуса, њихови тимови састоје се од пет до 25 људи. О значају ових произвођача говори и то да је гигант те индустрије — „Епик гејмс“ — купио „Трилатерал“.
Наше компаније освајале су многе награде, а у игре су уткале и делове српске културе. Домаћа фирма „Мед хед гејмс“, у сарадњи са још једним произвођачем, направила је игру „Паган онлајн“, у коју су убацили лик Краљевића Марка. Такође, произвођач „Демагог“ из Београда је у своју игру „Голф клаб вејстленд“ убацио споменике са простора бивше Југославије. У сарадњи са нашим извођачима, направили су музику за ту игру и освојили су неколико награда у тој категорији.
Такође, један од највећих светских произвођача видео-игара „Убисофт“ од 2016. године има представништво у Београду, па су наши стручњаци учествовали у изради неколико светски познатих наслова из те бранше.
Према извештају Асоцијације индустрије видео-игара Србије, која броји више од 70 чланова, у тој индустрији запослено је више од 2.000 људи, од којих најмање 351 жена и 56 странаца. Највише тимова је у Београду — око 50. Петнаест их је у Новом Саду, пет у Нишу, а постоји и још мањих широм земље.
Колико се зарађује?
Плате људи који се баве развијањем видео-игара су од 800 до 1.600 евра, у зависности од компаније и сектора у ком раде, позиције и локације. Највеће плате имају они који се баве маркетингом и менаџментом — нешто више од 1.500 евра. Одмах за њима су програмери, па продуценти, дизајнери…
Просечна капитална инвестиција у нашу индустрију видео-игара износи скоро 200.000 евра, док је највећа појединачна била 650.000.
„У случају гејминг индустрије, мало су другачији видови инвестирања него у остатку ИТ индустрије. Са члановима смо схватили да су то углавном инвестиције појединаца који улажу свој новац у пројекат у ком виде неки потенцијал или у тим у који имају поверења. Поред тога, има неколико, али недовољно фондова који се баве финансирањем гејминг пројеката. Ту мислим на Инвестициони фонд, за који је аплицирало неколико наших чланова. Неки су га и добили у току протеклих година. Као и неки фондови ’Креативне Европе‘. Надамо се да ће их бити све више у будућности“, каже за Спутњик Кристина Јанковић из Асоцијације индустрије видео-игара Србије.
Инвестирали и кинески рудари
Према речима наше саговорнице, новац може доћи из било ког дела света и било које друге бранше. Присећа се примера када су рудари, индустријалци из Кине улагали у наше игре.
Зарада од видео-игара у Србији током 2018. године била је између 50 и 100 милиона евра. Пет највећих тржишта за домаће игре су САД, Немачка, Велика Британија, Француска и Кина.
„Гејминг индустрија је у свету већа од филмске и музичке индустрије. Била је вредна око 150 милијарди прошле године. Процењује се да ће у наредних пет до десет година тај раст бити бар 10 одсто сваке године“, каже Јанковићева.
Јанковићева сматра да је наша земља лидер у региону када је та индустрија у питању, и додаје да осим Србије, Хрватске и Словеније, нико више у региону не ради велике пројекте.
„Што се тиче Европе, ту засад каскамо. Али, врло је охрабрујуће да можемо да се упоредимо са Финском, која је пре тачно 10 година била у истом положају као и ми сада. У протеклих 10 година успели су да буду једна од водећих земаља у индустрији у свету. Тако да, уз праве мере и паметне потезе, дефинитивно и ми можемо да стигнемо тамо“, каже Јанковићева.
