To каже за Спутњик социолог др Слободан Рељић поводом нове најаве мултимилијардера који деценијама покушава да усмерава глобалне политичке процесе.
Сорош је, овога пута у Давосу, започео борбу против „диктатора“, помињући лидере САД, Русије, Кине и Индије, а његов новац ће бити искоришћен за стварање нове универзитетске мреже, како би се помогло цивилном друштву у свету у којем владају „потенцијални и стварни диктатори“.
Сорошев најважнији пројекат — крик човека који нема снаге ни да се пробуди
На маргинама Светског економског форума 90-годишњи Џорџ Сорош рекао је новинарима да ће тај напор бити „најважнији и најупорнији пројекат“ његовог живота, пренели су западни медији.
Све што је причао у Давосу о диктаторима, Сорош је одувек говорио, само што су пре ти диктатори били мањи, на нивоу Слободана Милошевића, а сад су, са његове тачке гледишта, диктатори постали моћни владари, лидери највећих држава на свету, односно људи који нису спремни да слушају његове савете, истиче Рељић.
„У том смислу, то што он говори је више крик, једно буђење човека који више нема снаге ни да се нормално пробуди. Тај његов иступ јесте опасност за погоршање ситуације, али није никаква опасност која може да промени процес који је у току, а који је, у ствари, сахрањивање те неолибералне идеје чији је Сорош био главни репрезент“, каже Рељић.
Сорошева демократија која разара душтво
С друге стране, системи које је Сорош звао демократским, односно које „Фридом хаус“ и његова инфраструктура проглашавају за демократске кад су послушни Америци — сви су тоталитарни, сматра наш саговорник.
А то су системи у којима се демократија показује само формално и производи катастрофалне последице у сваком погледу — разарањем основних друштвених ткива, оцењује Рељић.
Watch live now: the current state of open society around the world and optimism for the future, especially among young people and students, from @Davos #WEF20: https://t.co/REiZePV7qx
— George Soros (@georgesoros) January 23, 2020
„Као што се зна, производи катастрофалне резултате у економији, тако да се разлика између богатих и сиромашних повећава у размерама у којима никад у историји човечанства није била. Гро тих најбогатијих људи је са Запада и то су Сорошеви ближи или даљи пријатељи. Из тога се не може извући никаква идеја о могућности успостављања неког нормалног поретка после овог хаоса који је Сорош, и те идеје које је он тако интерпретирао, довео на овај свет“, истиче саговорник Спутњика.
Давос — пијаца пропалих идеја
Сам Светски економски форум у Давосу сад је једна пијаца пропалих идеја које су апсолутно некредибилне и углавном немају више никакве везе са реалношћу, сматра Рељић.
Према његовим речима, у Давосу се скупљају ти бивши моћници који су сад остарили и ослабили и немају више ону моћ, а понашају се као да имају 35 година, а око њих је булумента тог света из такозване либералне елите, а то су они које су створили и који и сами виде да то све мање-више тоне и пропада, али још се нико не усуђује да каже да је цар го.
„Без идеја и са биолошки умртвљеним народима, једино што Запад може да понуди данашњем свету, јесте да их и даље пљачкају и да владају њима. И онда имају различите технике, а једна од њих је да их оптуже да су диктатори зато што нису подложни да их они малтретирају и пљачкају“, каже Рељић.
Деструктивна моћ бивших људи
Сорошев наступ у Давосу показује да ту постоји жеља да се то настави, али они више немају ту моћ коју су имали. Међутим, ту моћ којом Запад располаже, не би требало потцењивати, сматра Рељић.
Он наглашава да је та моћ некреативна и не може да изведе свет из ове тешке ситуације, али они могу да уведу планету у један тежак распад у коме ће се појављивати ратови, страдања, болести, природне катастрофе, а Џорџ Сорош је само један од најутицајнијих бивших моћника.
„Трагично је у читавој ситуацији што њихов новац и утицај кроз инфраструктуру коју су створили — кроз НВО сектор у свету преко власти које су оспособили да владају на неолибералан начин више у корист Запада, него народа којим они владају, као и кроз универзитете и медије — и даље може бити погубан. Они не могу ништа зауставити од процеса који је у току, али могу да га успоре и свет уведу у низ већих проблема него што би их имао да не постоје ти бивши људи“, закључио је Рељић.