Марковићу, није народ вулгаран, он фарба своју слободу

Са општинског одбора ДПС-а у Пљевљима пренели су речи премијера Душка Марковића: Митрополит Амфилохије се нажалост ставио на чело антицрногорске опозиције, окупљајући их. 

​Господине Марковићу, спиновање не помаже решавању било ког проблема у Црној Гори, а посебно не актуелног, а великог. Ако желите решење проблема, а то треба да вам је једини циљ у тренутној ситуацији, оваквим изјавама и нападима га нећете решити. Ако немате боље решење од измишљања, повуците се са тог места — што, знамо, није лако, али се може. Maда постоји и лакше решење. Послушајте глас народа, који је и сами Бог већ чуо, и повуците спорни закон. Лакше је.

Митрополит Амфилохије, кога клеветате, није на челу никакве антицрногорске опозиције, већ на челу Митрополије црногорско-приморске, баш ту где му је место. Он само брани оно што сваки митрополит мора да брани. Своју цркву, осам векова историје, Острог, Ђурђеве Ступове, Митрополију црногорско-приморску, која је неодвојиви део црногорске културе и црногорског постојања. Ни мање ни више од тога. А ради оно што ни у најгорим сновима није могао да сања да ће радити — све то брани од својих. Али, што каже наш народ, што се мора... А мора се... Сад више него икад. Са својим народом, ако треба и на улици. Зна он и ко је и шта је. А зна и онај народ који га следи. Изгледа да само ви, ваша влада и партија не знате ни којим народом владате, ни чему тај народ тежи. А то незнање владаре обично скупо кошта. Али то све већ није проблем митрополита. Он се завештао Богу, па Бога у Црној Гори и брани. Ћера свој крст узбрдо, па куд пукло.

Још сте рекли: „Пропаганда да ће Црна Гора бити српска, уз вулгарно плакатирање и фарбања по нашим градовима, неће поколебати Црну Гору да Влада и институције заштите Устав и применом закона сачувају државне и националне интересе“.

Ако познајете своју државу, своју историју, а требало би, морате да знате да никакве пропаганде ту нема, нити тежње. Србија нема никакве претензије на Црну Гору. Застрашивање народа флоскулама из времена референдума више не пролази. А чињеницу да су Срби, православци већински народ у вашој Црној Гори, не може да промени ни Мило, ни Мираш, ни Амфилохије, ни било која опозиција, а посебно не ваши твитови. Неће вам помоћи ни „свети“ НАТО, ни „света“ Европа. Једноставно, уклесано је у стењу. А ако ви желите да будете неко други, то је ваша ствар. А црногорски народ, цели свет то види, не жели. Ако не верујете, изађите на улице свог родног Мојковца у поподневним сатима. Прођите кроз Подгорицу, Бар, Бијело Поље, Пљевља или Жабљак — куд год вам је воља... И видеће исто. Тај народ ту брани Црну Гору. Брани себе. Брани прошлост и брани будућност.

Причате о националним интересима? Има ли већег и важнијег интереса за један народ, за једну државу, од интереса да сачува себе и свој идентитет?! Причате о вулгарности фарбања градова? Шта је вулгарно у црногорској застави краља Николе, господине Марковићу? То што подсећа на српску? Што подсећа на Његоша или на Петра Цетињског? Што подсећа Црногорце да су Црногорци, а не „Монтенегрини“? Једино вулгарно у целој причи је пљување тога. Баш вулгарно.

Нападате и литије. Кажете: „То је резултирало синоћним протестом и литијом где само за Црногорце није било места. Сигуран сам да ће грађанска и демократска Црна Гора и овај пут одбацити такав фолклор и деструкцију“.

​Будите сигурни, тамо је све био Црногорац до Црногорца. Веран Црној Гори и њеној историји. 

Помињете и неку грађанску Црну Гору. Која је то Црна Гора на коју сте мислили, господине Марковићу? Она што развија заставе „велике Албаније“? Она која слави злочине Рамуша Харадинаја над црногорском децом? Или она од пре неки дан са Цетиња? Ако сте на ту Црну Гору мислили, не брините, она неће пасти под тај фолклор. Гарантовано.

Али ако мислите да владате том Црном Гором, а не оном која неуморно, сваки пут све јача и већа, шета улицама својих градова и моли се Богу, онда се повуците. Владајте својом партијом и својим изабраним „грађанством“. Ако верујете да у вашој земљи има грађанскије Црне Горе од оне на литијама, грдно се варате, господине Марковићу. Црна Гора је та што јесте, нема неке друге. Не постоји. Нити је има, нити је може бити. Осим можда у нечијим главама...

Црногорски народ је баш тај ту, који шета, који фарба, који се моли. Који не да светиње. Можда бисте волели да је Црна Гора умрла, а да живи Монтенегро, али није. Бог гледа, а народ не слуша. Шета и шетаће, фарба и фарбаће своју слободу. Докле год буде требало!