Реч је о болести фенилкетонурија, наследном генетском поремећају до ког одлази услед недостатка ензима одговорног за метаболизам аминокиселине фенилаланин, која се уноси у организам кроз протеинску исхрану. Новина коју су направили научници помоћи ће у изради лека за ову опасну наследну болест. Резултати истраживања објављени су у часопису „Хелион“.
Високи ниво фенилаланина може проузроковати оштећење централног нервног система. Ако се од раног детињства код детета са таквом патологијом не користи строга дијета, онда ова оштећења доводе до озбиљних проблема у развоју мозга. Повећање нивоа фенилаланина у крви одраслог човека такође може смањити ниво менталних способности и брзину реакције. У свету се ментална ретардација и заосталост просечно јављају код једног од 10.000 људи, а у Русији код једног од седам хиљада.
„Научници траже нове начине лечења наследних болести. Једна од таквих болести је фенилкетонурија, током које је у организму поремећен метаболизам незамењиве аминокиселине — фенилаланина. Као резултат тога у крви се сакупљају токсичне супстанце“, навела је Олга Бабич, директора Института живих система на Балтичком федералном универзитету „Имануел Кант“.
„Најчешће се среће класична фенилкетонурија, за коју је тренутно строга дијета једини ефикасан метод лечења“, додаје она.
Према истраживачима, током последњих деценија појавиле су се алтернативне методе лечења пацијената са менталном ретардацијом, нарочито ензимска терапија — лечење ензимима. Међутим, у Русији се ове методе не користе због недостатка развијених и приступачних технологија.
Најперспективнија је употреба одређеног ензима Л-фенилаланина у лечењу, који разграђује фенилаланин до нешкодљивих производа. Међутим, терапијска употреба овог ензима је ограничена због тога што је нестабилан у организму. Стога су научници били суочени са задатком да развију стабилну капсулу за овај ензим.
Аутори су разрадили садржај капсуле за поменути ензим на основу полисахарида. Такође су истражили и како утичу разне температуре чувања ензима у облику капсуле на његову активност.
Утврђено је да је за сваки предложени садржај капсуле најбоља температура за чување лека 25 степени Целзијуса. У хладним (4 степена) или топлим (30 степени) условима након шест месеци активност ензима се значајно смањила.
„У будућности ће се ове капсуле користити као заменска терапија за лечење менталне ретардације и заосталости“, истакла је Олга Бабич.
