„Све ове године, од када је терет решавања косовског питања са УН пао на ЕУ, Брисел је показао да нема политичке снаге да тај процес доведе до краја, односно да за њега пронађе решење“, каже за Спутњик историчар Саша Адамовић.
О томе сведочи дуг прекид у дијалогу Београда и Приштине, који је решила да прекине Америка, тачније администрација њеног председника Доналда Трампа. Његов изасланик за мировне преговоре Београда и Приштине Ричард Гренел прво је иницирао покретање авио-линије Београд-Приштина. Само што је потписан уговор о томе, Гренел је већ стигао са новом иницијативом, која би и железницом спојила Београд и Приштину. Шта год мислили о његовим предлозима, сигурно је да је покренуо процес који је потпуно закочен од када је Приштина увела таксе.
Америка оголела неспособност Европске уније у два потеза
Адамовић, међутим, подсећа да ни пре тога није било ништа боље, јер се Бриселски споразум не поштује од како је потписан. Кулминација европске неспособности да реши или помогне у решавању косовског проблема била је, како каже, када је премијер привремених институција Косова Рамуш Харадинај увео стопроцентне тарифе на робу купљену у централној Србији, а на то је изостала реакција ЕУ.
Он указује на то да од Брисела ни у наредном периоду не треба имати очекивања по овом питању.
„ЕУ, заокупљена својим проблемима, није више у стању да игра јачу улогу у решавању косовског проблема. ЕУ у наредним годинама чека својеврсни унутрашњи дијалог, у току ког ће морати да размисли у ком правцу треба да иде и, без обзира што је ЕК прокламовала план да буде у многоме више геополитички активна, мислим да су то у овом тренутку само пусте жеље и да ЕУ за то није способна“, оцена је саговорника Спутњика.
Он напомиње да је Америка решила да узме учешће у решавању косовског питања и да је за врло кратко време ангажовала двојицу дипломата са задатком да утичу на настављање разговора Београда и Приштине. Поред Гренела, кога је именовала Бела кућа, ту је и Метју Палмер, представник америчког Министарства спољних послова.
„И на том примеру се види да САД и по питању решавања проблема на Косову има две линије — једна је америчке ’дубоке државе‘, а друга је линија председника Трампа. Изгледа да је већу активност показао Гренел, који важи за Трамповог лојалисту, и са два предлога који подразумевају регулисање саобраћаја између Београда и Приштине показао је да има заиста озбиљну намеру да откочи дијалог који дуго времена тапка у месту“, каже Адамовић.
Са Гренелом добили приступ Трамповој администрацији
Реакција „дубоке државе“ је уследила у виду отвореног писма председавајућег Комитета за спољне послове Представничког дома америчког Конгреса Елиота Енгела, који је познати албански лобиста.
„Он је упозорио да се Србији не може толерисати војнотехничка сарадња са Русијом и да се од Србије мора захтевати признавање (самопроглашене) независности Косова, чиме је јасно ставио до знања да иза Косова и даље стоји америчка ’дубока држава‘“, каже саговорник Спутњика.
Он, међутим, сматра важним то што је ангажовањем амбасадора Гренела за решавање косовског питања Србија добила приступ Трамповој администрацији.
„Ово је, наравно, добар моменат за Србију, али и даље Србија мора да користи сваку прилику да игра и активно и веома стрпљиво, јер ће, како време пролази, српска позиција бити све јача. Не треба журити, треба бити активан и стрпљив и побољшавати свој положај. Са друге стране, добро је што сада директно разговарамо са Трамповом администрацијом и што је Трамп заобишао Стејт департмент“, мишљења је овај историчар.
На питање да ли се могу очекивати и нови потези Гренела или Трампове администрације по питању Косова, Адамовић одговара да је ово само нови почетак једног процеса који би ипак могао да донесе најаву решења.
„Нисам сигуран да се до некаквог одлучујућег решења може доћи већ ове године или до председничких избора у Америци. Али то није ни важно, решавање тог проблема није трка на 100 метара, треба да истрчимо својеврсни политички маратон да бисмо дошли до решења повољног за Србију“, истиче саговорник Спутњика.
Гренелове иницијативе у оба случаја су имале и услове — да Приштина одустане од такси, а да Београд више не агитује код земаља које су признале самопроглашену независност Косова да одустану од тога, у чему је до сада био веома успешан. Председник Србије му је одмах рекао да је за Београд неприхватљиво повлачење паралеле између такси и повлачења признања, а Гренел је, пак, ставио до знања да је, уместо на политику, фокусиран искључиво на економију.
Економска добробит неспорна
За уредницу „Економетра“ и магазина „Бизнис“ Радојку Николић неспорна је економска добробит Гренеловог предлога. Она објашњава да на то упућују подаци о штети коју су генерално проузроковале приштинске таксе на робу купљену у остатку Србије.
Оног момента када је због такси стала трговина, изгубили смо више од 400 милиона евра годишње због немогућности да робу пласирамо на подручје Космета, а тај колач су други поделили између себе.
„Албанија је за 60 одсто повећала пласман своје робе на Косово, Северна Македонија за 53 одсто, Турска за 35 одсто , а на четвртом месту је Немачка, која је за 24 одсто повећала пласман робе“, прецизирала је Николићева за Спутњик, позивајући се на податке објављене у Приштини.
Највећу цену такси су, како сматра, ипак платили потрошачи, који су се прво суочили са несташицом разних производа, а онда и са њиховом вишом ценом.
„Увек када се нови производ појави као супститут у неким ванредним околностима, он добије нову цену“, напомиње уредница два економска часописа.
„Нема сумње да је значајно свако инфраструктурно повезивање које се односи на бољу могућност кретања становништва и на трговинску размену, што је елементарни услов савременог начина живљења“, каже Николићева за Спутњик.
