Око 1,4 милиона људи, од којих око 1,1 милион Јеврејa, погинуло је у Аушвицу од 1941. до 1945. године. Логор су 27. јануара 1945. године ослободили војници Црвене армије. Генерална скупштина Уједињених нација је 2005. године прогласила 27. јануар Међународним даном сећања на жртве Холокауста.
Због чега церемонија ове године изазива посебан понос организатора, колико су важни заједнички историјско-образовни пројекти Русије и Пољске и шта се, пре свега, очекује од младих посетилаца догађаја, говори заменик директора Државног музеја „Аушвиц — Биркенау“ Анджеј Кацожик.
Да ли сте разочарани што руски председник Владимир Путин не учествује у свечаности у Аушвицу 27. јануара?
— Веома је важно што тако много људи долази у Аушвиц. За нас, за меморијал, пре свега за бивше заточенике, за преживеле. То је увек најважније. И веома нам је драго што ће тако много људи, много бивших заточеника из бивших совјетских република, такође присуствовати церемонији. То је главно. У групи која се састоји од више од 200 преживелих, више од 30 су, ако не грешим, грађани Белорусије, Украјине, Русије. То нас чини поноснима. То је наш задатак.
Може ли Аушвиц, као симбол Другог светског рата, да одигра улогу у помирењу Русије и Пољске?
— Ја одговарам за сферу образовања у меморијалу Аушвиц и због тога се веома радујем заједничким пројектима у којима учествују пољски и руски учитељи. Та сарадња организација које су одговорне за чување сећања и образовање веома je важнa. Можемо много тога да размотримо, да говоримо о Другом светском рату, и познато ми је да у Русији постоји велико интересовање за историју Другог светског рата. У разговорима обичних људи, у породицама говоре о томе. Нама је то неопходно.
Реализовали сте заједничке пројекте с Вороњежом, да ли Државни музеј Аушвиц има планове да оствари пројекте с другим руским регионима?
— У овом тренутку сарађујемо с Вороњежом, али планирамо и пројекте у сфери образовања са Центром Холокауста у Москви. Већ следеће године планирамо да примимо групу руских педагога као госте на нашем семинару.
Државни музеј Аушвиц сваке године посети много младих људи. Колико је важан тај рад и какву емоционалну реакцију добијате од својих младих посетилаца?
— Емоције су веома важне, али и познавање историје. И ту равнотежу емоција и знања морамо да чувамо. Ми у пољском језику имамо реч „doświadczenie“ (искуство). То је веома важно за нас и то ми чекамо. Постоје различити пројекти, дужи, краћи, они који захтевају активније учешће, али очекујемо од сваке групе, од сваког човека реакције и одговорност. То значи да не стоје у ћошку и да прате шта се догађа. Потребно је реаговати, бити активан. Равнодушност је наш непријатељ.
