У Црној Гори актуелан је и рат за тробојку. Док омладина и многи грађани фарбају зидове у боје историјске црногорско-српске заставе, власт налаже да ти зидови буду прекречени.
Полиција чак и уз асистенцију војске ради „деликатан“ посао чувања зидова, прекречавања тробојки и уклањања застава са копаља. Ипак, Срби из Црне Горе упорно фарбају зидове у црвено-плаво-бело.
„Застава коју Црногорци у овом тренутку користе, а која има традицију од 13 година, када је примећено да је двоглави немањићки орао у музеју пожутео“, рекао је за Спутњик историчар Чедомир Антић.
Тробојке боду очи властима Црне Горе
У данима када смо сведоци историјске борбе српског народа у Црној Гори и када се на другој страни делује на све начине да се српска тробојка уклони са скупова које подржава више од 50 одсто народа Црне Горе, бавили смо се историјатом црногорске заставе.
„Зна се одакле је традиција двоглавог белог орла, то је била застава Немањића. Сада се неко интелигентан досетио да, у време када је Црна Гора почела да користи своју независност 2007. године, злоупотреби чињеницу да је у музеју пожутео двоглави орао, и они су тако нашли црвено-жуту комбинацију“, објашњава Антић.
Саговорник Спутњика истакао је да је Црна Гора постала држава у правом смислу те речи крајем 18. века и да је од самог почетка баштинила српске државне традиције.
„Данас се они позивају на Дукљу, која је била једна од српских земаља, како је набрајају сви релевантни извори из средњег века. Назив Црна Гора први пут је почео да се користи у 14. веку, а од 15. века то је била једна од области које су преостале од српских земаља које су постепено падале под туђинску власт. Од 17. века постепено је почела да се издваја као једна област која је била под, у прво време мање-више сумњивом, а касније потпуном влашћу митрополита који су столовали на Цетињу“, каже Чедомир Антић.
Тробојка од Устава из 1838. године
Према Антићевим речима — питање заставе је отворено тек у 19. веку и поред неформалних застава као што је чувени крсташ барјак, постепено се развијала застава која је била идентична застави Србије, коју је она преузела турским Уставом из 1838. године. Србија се тада, објашњава Антић, као и други народи који нису имали државу, попут Хрвата и Словенаца, определила за комбинацију црвене, беле и плаве боје.
„У време када је Црна Гора постала краљевина 1910. године, краљ Никола и председник Народне скупштине говорили су о две српске краљевине, једној дунавској, другој јадранској. Касније је Црна Гора ушла у састав Краљевине Србије, а врло брзо након тога у састав Краљевства, па потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тада је нестало и српске и, наравно, црногорске заставе, да би комунисти после Другог светског рата покушали да створе један нови идентитет“, рекао је историчар за Спутњик.
Антић је истакао да је у току Другог светског рата настао прелазни период који је довео до садашње политичке ситуације у Црној Гори.
Истина побеђује злу бајку
Према мишљењу нашег саговорника — Црна Гора може да буде независна, Србија може да одлучи да не жели да буде са Црном Гором у добрим односима и да је све то легитимно, али да то не значи да Црна Гора треба да мења свој историјски идентитет, посебно не насилним наметањем другог идентитета. Оно што такође није право, то је да неко буде кажњаван зато што не жели неку заставу.
Када је реч о застави, према речима Чедомира Антића, ствар је врло јасна — живот, истина и историја победили су своје — смрт, лаж и једну злу бајку коју је измислила једна група коју уједињује мржња према једном народу.
