Како оцењујете изјаву премијера Пољске Матеуша Моравецког, који је у ауторском чланку за лист „Политико“ закључио да је Црвена армија могла и раније ослободити „Аушвиц“? Према његовим речима — Совјетска армија је у лето 1944. године била на положајима удаљеним 200 километара од логора, али је офанзива обустављена, што је Немцима дало времена да се повуку.
— Да је ученик, дао бих му недовољну оцену. То је нека врста необразованости, а можда и набој мржње према нама. Све горе наведено није тачно. Очигледно су толико лагали ученицима, својој омладини, да су у ту лаж и сами поверовали.
До јесени 1944. године потпуно смо ослободили територију наше земље. Пре тога смо водили непрекидне борбе више од месец дана. Између Тернопоља и Лавова била је група Немаца, па смо провели неко време док их нисмо савладали. Затим смо кренули на Лавов, па према границама Пољске. Наше дивизије су биле у таквом стању да више нисмо могли да се крећемо. Војска не може водити офанзиву без прекида, јер су потребни допуна муниције, регрути и тако даље. Тај господин (Матеуш Моравецки) очигледно то не разуме.
Стаљин је желео да ослободи Аушвиц
Премијер пише да спасавање Јевреја „никада није било приоритет за Стаљина и Црвену армију“. Да ли је то тачно?
— Није. Довољно је да се присетимо како се развијала ситуација у то време. Велика офанзива, која је имала за циљ да ослободи Пољску, била је планирана за 20. јануар. Негде почетком јануара, што је позната историјска чињеница, Черчил се обратио Стаљину са захтевом да започне офанзиву раније, јер је тада савезничка војска трпела велики пораз у Ардени. Због тога су се обратили Стаљину, како би почео напад на неком делу фронта.
Стаљин је испунио обећање — офанзива је почела осам дана пре планираног рока. Да Стаљин није желео да ослободи „Аушвиц“, онда бисмо ми негде одмарали тада, уместо што смо непрекидно ратовали. Нисмо имали одмора ни предаха.
И ми смо могли бити у њиховој кожи
Будући да сте учествовали у ослобађању „Аушвица“, да ли можете да кажете како сте се осећали тада? Да ли сте били свесни размера те људске трагедије?
— Када сам са својом групом ушао у „Аушвиц“, видели смо заробљенике. По њиховим лицима и изгледу одмах је било јасно у каквом су били стању и шта су све морали да преживе. Сваки од нас је мислио у себи — и ми смо могли да будемо у њиховој кожи или у заробљеништву. Због тога смо и саосећали са њима и сажаљевали их. У њиховим очима се могло видети да су схватили да је стигла слобода, да се завршио тај пакао и да ће сада живети. Вероватно су све њихове мисли биле усмерене на то како се што пре вратити у родне крајеве.
Наши санитарни батаљони пружили су им прву помоћ. Комисија је тада израчунала да се у логору налазило између 8.000 и 10.000 људи. Седам дана пре нашег доласка Немци су одвели из логора 50-60 хиљада људи, све који су могли стајати на ногама. Отерали су их у унутрашњост територије. Многи од њих нису издржали тај „марш смрти“.
Имали смо мало времена да видимо шта се дешава у том логору. Нисмо имали задатак да тамо проводимо операцију. Стално се чула команда „Напред!“. Чак су били оквирно одређени рокови када треба да стигнемо до одређене границе. Од почетка офанзиве прешли смо огроман пут.
Стаљин се бавио одбраном, Хитлер је провоцирао агресију
Како се односите према томе што представници пољских власти сада пребацују на Совјетски Савез исту одговорност за отпочињање Другог светског рата, као и на Хитлерову Немачку?
— То се догађа у оквирима једног те истог информационог рата који се води против Русије. Хитлер је, још у време када је писао књигу „Мајн кампф“, 1925. и 1926. године, говорио о томе да Немачка поглед треба да окрене ка Истоку. Циљ је био да се европски део Совјетског Савеза очисти, да се освоји Украјина, да се становништво тих територија протера на север, иза Урала, да се онемогући снабдевање храном. Питање снабдевања Немачке прехрамбеним производима требало је да се решава управо испорукама из Совјетског Савеза, у којем је, како су нацисти рачунали, током прве године рата од глади требало да умре између 20 и 30 милиона људи. Познато је да је у програму јачања државе истребљењу народа био посвећен и „Генерални план Ост“.
А ко може да наведе као пример документе или појединачне изјаве Стаљина о томе да је имао територијалне или економске претензије према Немачкој, да је имао потребу да тамо нешто преуреди, да нешто „отме“? Током читавог рата такве информације нису се могле видети ни у једном Стаљиновом наступу. Он је своју политику градио на одбрани, док је Хитлер градио политику на агресији и освајању. Исти онај Геринг позвао је да се отима све што је могуће отети и да се извози у Немачку, где ће све то служити Рајху. Немачкој су у распиривању тог рата помагале Енглеска, Француска и Италија, које су с њом склопиле споразум. Немачка је напала Чехословачку, Пољска није помогла, јер је имала интересе и у Чехословачкој и у Совјетском Савезу. И не само то, него је извршила агресију на Чехословачку. О томе у једној од књига коју је свет признао као научни историјски рад пише Черчил, добитник Нобелове награде за књижевност. Ни Пољаци, ни Енглези, ни Запад у целини нису упознати са историјом у излагању својих политичара.
