На овим догађајима, поред тога што се учесници такмиче — ко ће да направи већу кобасицу и ко ће више ракије да попије, посетиоци дегустирају производе, купују их и добро се забављају уз концерте, трубаче и „културно уметничке садржаје“ — под шатром. Пуни стомаци и забава су — „укључени у цену“.
Што би рекли у туристичко-културним организацијама: „Овакве локалне манифестације интегришу и афирмишу широк спектар културне разноликости одређене регије и њене економске потенцијале када су храна и туризам у питању“. А уствари — ту се добро једе, пије и проводи, што је и рај за туристе.
Направили смо календар најпопуларнијих „ијада“ које се одржавају у Србији.
У Србији прво крећу масне „ијаде“
На самом почетку године, у фебруару, када нам килажа после слава и даље није толико битна, народ може да нагрне на „најмасније“ манифестације: „Кобасицијаду“, „Сланинијаду“, „Пршутијаду“ и „Чваркијаду“.
„Кобасицијада“ већ тридесет и пет година сваког фебруара окупља на десетине хиљада људи у Турији, која је позната по производњи ове месне посластице. На овој манифестацији је 2013. године постигнут Гинисов рекорд у дужини „чуда од кобасице“, а организатори за ову годину најављују обарање рекорда и вест која ће „шокирати свет“.
„Чваркијада“ може да се посети на две локације — у фебруару на Палићу и у Ваљеву у октобру — таман довољно времена да се доведе линија у ред и поново — „замасте брци“.
„Сланинијада“ је догађај са тридесетогодишњом традицијом и одржава се у Качареву. Она промовише месне производе који репрезентују традиционалне гастрономске обичаје и кухињу Јужног Баната, у првом реду „њено височанство“ сланину. Ова „ијада“ има статус међународне гастрономске манифестације, јер сланину излажу и произвођачи из свих крајева света. Тако да је још мало времена остало да поред качаревске окусимо и кинеску, француску и америчку сланину.
Ко год крене пут Златибора не може да заобиђе Мачкат. Поред јагњетине од које се лепе прсти, овај крај даје и непревазиђени месни „слаткиш“ — пршуту. „Пршутијаду“ на Мачкату имамо прилику да посетимо у фебруару.
Месом свиња мангулица за Ускрс можемо да се обезбедимо у Суботици на „Буткицијади“. Осим месних производа на штандовима, овде се могу наћи и млечни производи — сир, кајмак и млеко, као и ручни радови старих заната, производи од меда и дрвета, али и све што је неопходно за фарбање јаја за Ускрс.
Време је за ракију!
После ове масноће ред је и да се попије... „Ракијада“ у Прањанима одржава се у мају. Ту се чак пије и ракија директно из бурета, и то помоћу тикве. Победници као награду добијају буре са „мученицом“. Укључене су и „спортске активности“: После испијања ракије, „дегустатори“ морају да ходају по греди, што може да изазове салве смеха, иако су „такмичари“ максимално концентрисани. Упркос томе што се после испијања ракије ужива у добром роштиљу, савет за учествовање у „Ракијади“ је — ако пијете, немојте да возите!
А сада лубеница...
Са доласком тропских летњих дана отвара се могућност за расхлађење на „Бостанијади“, у месту Осипаоница, код Смедерева. Поред дегустације освежавајућег летњег поврћа, на „Бостанијади“ се одржава такмичење у категоријама најтеже и најслађе лубенице и највеће и најслађе диње. Најтежа лубеница прошле године је имала 45,5 килограма.
У септембру у Сечњу, након свих месних производа и ракије, можемо да се засладимо — на „Крофнијади“.
Роштиљ и вино на јесен
Јесен је резервисана за најбољи српски роштиљ — лесковачку „Роштиљијаду“.
„Ако немаш мерак на једење, не се пипај око ћевапи. Ћевапи су за људи. Од мељено месо од плећку, од шију на бика и од пафлаку. Кад се убаво измеси, тури се на лед, да преспие. Ујутро се измеље још једн пут. Кад месо одвугне — тури се на жар. Ћумур мора да је из планину. Домаћица да је убава. Домаћин да не е будала. Кад се тој удеси, ћевап сам рипне на човека, у тањир. Такви ћевапи правив се у Лесковац!“, кажу о лесковачком роштиљу на сајту „Роштиљијаде“.
Онда стижемо на вино са Опленца — Опленачку бербу, а од грожђа вршачких винограда прави се вино, али и — „Грожђебал“.
Дани бербе грожђа, популарни вршачки „Грожђебал“, најстарија је и једна од најпосећенијих манифестација у Србији која се одржава у септембру. Тих дана посетиоци могу да присуствују бројним садржајима — концертима, изложбама, дечијем маскенбалу и слично. Тада Вршац мирише на грожђе, вино, и печене кобасице.
Крај године је резервисан за „Купусицијаду“ у Футогу, који је надалеко познат по купусу.
Слива се новац од туризма
Локални специјалитети и дестинације на којима се одржавају ове манифестације промовишу се не само међу становништвом наше земље, већ масовно долазе и страни туристи.
„Управо путем тих манифестација можемо да повежемо локалне самоуправе, локалне произвођаче хране, пољопривредна газдинства, представнике руралног туризма, етно села. То је битно и за саму културу, историју и манифестациони туризам, који сам по себи расте као једна сфера интересовања за стране госте“, прича за Спутњик Тијана Маљковић, секретарка Удружења за туризам при Привредној комори Србије.
„’Ијаде‘ окупљају госте који потроше пуно новца и Србија по томе почиње да предњачи у региону“, истакла је наша саговорница.
Први пут на сајму
„Поред оних великих манифестација, ту су, наравно, и локалне, које постају врло интересантне, поготово за земље које нас окружују, али такође и за прекоокеанске госте који се, када обилазе нашу земљу, укључују у туре које посећују манифестације које се дешавају на локалу“, констатује Маљковићева.
Саговорница Спутњика је најавила да ће Привредна комора Србије на Београдском сајму туризма, који се одржава од 20. до 23. фебруара, први пут имати штанд на коме ће се субвенционисати појављивање манифестација из целе земље:
„Штанд ће овог пута бити ограничен са бројем манифестација које ће моћи да се појаве, али планирамо да то постане традиција и да на тај начин управо прикажемо и оне мање манифестације које се током године појављују као нове“.
