Димитриј Јегорченков са Института за стратешка истраживања истиче да је турски председник свестан да међународни играчи, између осталог Русија и Иран, који су заједно са Турском део „астанског формата“, веома добро знају шта се дешава на терену и ко је крив за то што се договор о прекиду ватре у зони деескалације Идлиб не поштује, те да ова изјава има искључиво „унутрашњу употребу“.
Сирија је турско предизборно питање
„Турском председнику је неопходно да објасни сопственим грађанима зашто се објављено примирје у Идлибу не поштује. Не поштује се од стране тих снага које се ослањају на Турску, када је реч о сношењу одговорности за оно што се данас дешава на територији Идлиба. Тамо се дешавају врло непријатне ствари, напади милитаната на Владине снаге се продужавају, и није реч о појединачним, већ о системским нападима“, рекао је експерт.
Према писању руских медија — исламистичке формације са седиштем у провинцији Идлиб, где је и успостављена зона деескалације, нарушавале су режим примирја гранатирањем територија које се налазе под контролом оружаних снага Сирије. Владине снаге су преузеле акцију за сузбијање дејстава милитаната и у том таласу заузеле Марат ел Нуман, један од већих градова у тој зони.
Станислав Трасов, директор аналитичког центра „Блиски исток-Кавказ“, истиче да турском председнику није пошло за руком да испуни обавезе које је преузео у оквиру „астанског формата“, а које су се, пре свега, односиле на борбу са милитантима у циљу раздвајања умерених од екстремних исламиста. Турски неуспех је довео до заоштравања ситуације и реакције званичног Дамаска.
„Из Идлиба су почеле да се врше диверзије и напади на друге територије, па чак и на Алепо. Донета је одлука да се покрене офанзива, а Ердоган је упозорен. Сиријске трупе су почеле да напредују“, рекао је Тaрасов.
Експерти истичу да не треба заборавити да се иза овакве изјаве крије и Ердоганова нервоза због могућег таласа сиријских избеглица које ће немири натерати да се упутите ка турској граници. Без обзира на помоћ коју Турска добија од ЕУ како би изашла на крај са мигрантима, ово представља велико оптерећење за турски буџет, а оптерећење се у предизборној години претвара у озбиљан проблем.
Турска не може без Русије
За Алексеја Образцова, са Више школе економије у Санкт Петербургу, нестала је предвидљива спољна политика — постоји само унутрашња политика ове или оне земље, те су у том смислу реакције турског председника логичне. Ердоган се суочава са озбиљним унутрашњим изазовима и нису му потребне избеглице из Сирије, за чији је долазак у одређеној мери и сам одговоран, јер није успео да реши проблем милитаната у зони која се граничи са Турском.
„Турско руководство решава своје проблеме, ближе се председнички избори, почела је расправа о уставним реформама, утицајни турски политичари изјављују да је председничка република појела себе, те да би имало смисла обновити значај Парламента“, рекао је експерт.
Политички аналитичар Кирил Семенов истиче да се заузимање града Март ел Нуман заиста може сматрати нарушавањем почетног договора, али да је Ердоган од самог почетка знао да ће се пре или касније и ова зона деескалација наћи у Асадовим рукама.
„Ердогану је сада касно да се буни, када је остала једна од четири зоне деескалације. Три зоне се налазе под контролом Асада, јер су Ердоган и Турска у сарадњи са Русијом томе допринели“, објашњава експерт.
Талас оптужби на рачун Русије, а у вези са ситуацијом у Сирији, започео је амерички државни секретар Мајк Помпео, коме се придружио и турски председник. И једна и друга земља се налазе у предизборној еуфорији и немају могућност да без Русије реше било које питање, што представља велики проблем за лични имиџ ових председника, закључују експерти.
