Он је у интервјуу за Радио Београд рекао како је до нереда у Црној Гори дошло:
„С једне стране, на тако легитимне и јасне захтеве Цркве да је Закон о слободи вероисповести лош и да треба донети бољи, имате једноумну реакцију црногорских власти, где се ни између редова не појављује никакво питање да ли су можда погрешили и да ли 250 хиљада људи на улицама представљају знак да можда није требало да донесу тај Закон. У тако затегнутој ситуацији, потпуно је нормално и природно да спонтаност младости, духовитости и креативности и на тај начин протествује“.
Власти је дражи сукоб
„Са друге стране, отвара се простор, а има и смишљених акција које иду на провокације и заоштравање, како за тему не би имали Закон и мирне црквене литије. Да цитирам пријатеља — ако ми из Цркве нисмо позивали на то да литије буду без страначких и политичких обележја, онда ни море није слано“, каже Перовић.
„Све што иде у прилог стављања Закона у други план, није добро, ни за Цркву ни за народ. Јер неко из власти ће радије да се бави немирима, сукобима и тучама, него да га неко пита да ли си донео добар закон и хоћеш ли га поправити“, сматра он.
„Отворено тврдим да је властима у Црној Гори драже да има сукоба, јер показују потпуно одсуство жеље за дијалогом. И сада ове последње поруке које су нам послали, то је позив на разговор о примени Закона. То мало личи на неку непримерену трговину. Ми имамо нормалнији, легитимнији захтев — промените закон. А хаос у држави никоме добро не може донети“, истиче Перовић.
Он подсећа да Црква непрекидно позива на миран и молитвен тон литија, али да чињеница да је све већи број људи на улици говори да је теже одржати поредак.
„Црква је одговорна за своје литије, а оне су и даље у црквеном и молитвеном тону. Међутим, литије су подигле и друго грађанство и омладину која жели да искаже и друго незадовољство. Тако последњих дана имамо бојење зидова у боје српске тробојке, које су истовремено и боје Краљевине Црне Горе. Те боје су нађене када смо преносили посмртне остатке краља Николе из Француске у Црну Гору. Дакле — то није ништа против Црне Горе, а јесте буђење свести код те омладине. И на то имамо једну бесмислену, репресивну реакцију полиције, која сузавцем растерује ту омладину. А онда имамо још смешнију сцену — да полицијска патрола чува бели зид. Да сада не набрајам каквих све графита има, каквих скарадности и неморалности, то се не дира“, објашњава он.
Легитиман грађански протест
Наравно, тробојка није старија од Француске буржоаске револуције, али, ако је и тако, она представља универзалне симболе слободе, братства и једнакости. Перовић наглашава да су литије које организује Митрополија већ месец дана откако је спорни Закон усвојен — легитиман грађански протест.
„Неко ће рећи да се народ пробудио, неко ће рећи да је чудо, неко, као власти у Црној Гори — политичке демонстрације обучене у црквено рухо, али сви који прате збивања ових месец дана се слажу да толико народа на улицама у Црној Гори никада није било. Било је музичких догађаја и спортских такмичења, били су и политички митинзи, али да истовремено тргови свих црногорских градова буду пуни и да се све одвија у мирном и молитвеном тону — то још нисмо имали. О томе сам причао и са неким НВО и грађанским активистима и сви имају само једно мишљење — да је у питању легитиман грађански протест верника, и не само верника, него и људи који се залажу за то да Црна Гора има нормалне законе, законе који не крше Устав и основна људска права. Онда се ту сабрало много људи и сви смо у истом тону. Неко ће рећи ово је борба за Цркву, а ја бих томе обавезно додао — и борба за Црну Гору која ће имати нормалне законе и поштовати основна људска права и Устав“, сматра Перовић.
Ту се увек мора рећи да Влада у Црној Гори претходних годину дана није хтела никакав дијалог, да је (не)вешто избегавала ситуације да се расправља и зато је то први аргумент против Владиног исказа. Јер, да су наше примедбе неосноване, напомиње он, сигурно бисмо лако разговарали и они би нам лако на то указали.
„Дакле, они су се нечега плашили. Наше су примедбе итекако основане. Реч је о кршењу основних људских права, о једнакости пред судовима, о праву на суђење, о Уставној одредби да је забрањено дискриминисање и одредби да су црква и држава раздвојене. Све то овај Закон крши, и то је лако и читљиво и ономе ко није правник. Имате ових дана и чињеницу из црногорских медија — готово да не постоји правник који је вољан и способан да такав закон брани“, рекао је Гојко Перовић.
