Таблоидни садржаји су јефтини, а скупо се плаћају. По мишљењу стручњака — наслови и садржаји који доминирају у Србији одраз су вредности нашег друштва, а велика изложеност таквом извештавању деградира нас на баналан, али социјално прихватљив ниво.
„Таблоидни наслови обликују читаоце у смеру у коме они почињу да говоре врло једноставно и уз помоћ поштапалица које им се сервирају. Велики број грађана, заправо, данас не зна да пише, а оно чега се плашим је да ће заборавити и да чита“, каже нам психотерапеут Александра Јанковић.
Саговорница Спутњика истиче да се таблоидном матрицом уништавају култура, животни стил који подразумева знање као вредност и врлину, као и непрекидан духовни развој.
„Ми сада радимо за некакве инстант потребе једне крајње егоцентричне и нарцистичке културе у којој свака друга реченица почиње са ’ја‘“, објашњава Јанковићева.
Драматични наслови који немају везе са садржајем
Она додаје да је наступило време у ком је брзина најбитнија и у ком се људи све мање истински информишу. Садржај се не чита, али се наслови и те како памте. Чак и они који нису склони читању таблоидних наслова, изложени су друштвеном притиску, јер их окружење пита: „Па, како не знаш?“. Препричавањем, садржај додатно губи вредност.
Професорка на Факултету политичких наука Неда Тодоровић тврди да су таблоидни наслови погубни по младе, али и за 50 одсто функционално неписмених људи.
„Онај ко таблоид доживљава као новине, њему ће то оставити снажан траг, и он ће се понашати у складу са тим што је прочитао у том таблоиду. На пример — таблоиди у великој мери третирају све ситуације из ријалити програма чији актери постају нови узори, а свет који се појављује у ријалити програмима је врло проблематичан — у сваком смислу“, сматра саговорница Спутњика.
Све је забава — од кулинарства до убиства
Наслови у таблоидним новинама и на порталима креирају се по шаблону и често немају везе са садржајем. Због тога су постали „опште усвојени“ стереотипи, па је готово немогуће цензурисати их.
„Сада све потпада под забаву — од кулинарства до убиства. То је све индустрија забаве. Само је питање моде — шта је тренутно у фокусу, шта треба експлоатисати. Да ли је важније експлоатисати естетску хирургију и њене неуспехе или корупцију у здравству или убиства“, објашњава за Спутњик филозоф медија Дивна Вуксановић.
Она истиче да таблоиди немају никакав визуелни идентитет, осим шаренила и кључних речи — драматично, хорор, шокантно — чиме се заправо шаље порука: троши ме, кликни ме!
На западу другачије
Било која тема, сугерише Неда Тодоровић, може да буде сензационална, без обзира на то како ће утицати на нечији живот:
„Били смо сведоци да је на насловним странама таблоида била прича у детаље шта је силоватељ чинио оној девојчици, не мислећи на последице по то дете. На чињеницу да то дете треба негде да живи у овој земљи и да ће сви људи који су то икада прочитали у таблоидима имати према том детету одређену врсту односа. Оно више никада неће живети нормално“.
Стручњаци тврде да се у западним земљама таблоиди баве искључиво познатим личностима и трачевима, који углавном долазе од неповерљивих извора. Пошто се медији не могу посматрати одвојено од друштвено-економског контекста, слика код нас је знатно другачија.
„Код нас тржиште и дневна политика диктирају изглед таблоида и на први поглед делује да су они наличје једног умивеног друштва, а заправо, ја бих рекла да је то лице онога што тренутно живимо“, закључује Вуксановићева.