Према његовим речима, нетачна је изјава портпаролке Министарства спољних послова Русије Марије Захарове да је Мировни споразум из Тартуа само историјски документ.
„И споразум о ненападању, склопљен између Естоније и Совјетског Савеза 1932. године и споразум о базама из 1939. директно се позивају на Мировни споразум из Тартуа. Он не садржи никакве рокове нити одступања од њих. Према међународном праву, Мировни споразум из Тартуа је на снази и сада, у 21. веку“, истакао је Пилуас.
Проблем са пограничним територијама
Мировни споразум из Тартуа закључен је 2. фебруара 1920, након борбених дејстава у рату за независност. Према овом документу, совјетска Русија била је прва држава на свету која је признала независност Естоније.
Овим споразумом су Москва и Талин установили линију државне границе. Према споразуму, Естонија је добила део Псковске губерније (тзв. Печорски крај, сада Печорски рејон у Псковској области), територије на десној обали реке Нарова (Нарва), данас територија Лењинградске области. Године 1944. ове земље су враћене у састав РСФСР-а.
Талин и даље сматра овај споразум основним документом који потврђује суверенитет земље и који подсећа на рођење естонске државе и сукцесију данашње Естоније. Русија Споразум из Тартуа сматра историјским документом који нема правну снагу.
Из тог разлога стране још увек нису ратификовале нови споразум о граници. Он је првобитно потписан 2005. године, али је у процесу ратификације Талин у закон једнострано укључио преамбулу која садржи референце на Споразум из Тартуа. Москва је то оценила као могућност да се убудуће исказују територијалне претензије и повукла свој потпис.
