То нису кулисе неког необичног такмичења нити екстремне спортске дисциплине измишљене у Београду, већ је то последица неуређеног градилишта на коме се свакога дана могу видети и потпуно надреалне сцене.
Град Београд од 15. јуна реновира Улице Џорџа Вашингтона, 27. марта, и Краљице Марије, и оне ће, како се најављује, ускоро добити потпуно нов сјај. Али, за све ово време (а рокови су пробијени) није пронађен начин да се пешаци безбедно крећу туда. А није им ни физички забрањен пролаз. Значи, принуђени су свакодневно да се довијају, прескачу канале, провлаче се између заштитних ограда које у овом случају не служе сврси — да штите грађане.
Како конкретно изгледа у центру Београда?
Тротоари раскопани, а негде их уопште ни нема, па су пешаци принуђени да се крећу — коловозом, како би се поново домогли слободног парчета тротоара. А саобраћајаца који би регулисали кретање — нема на видику.
Све то је далеко од безбедног, јер грађани морају да се држе ивице коловоза и само могу да корачају право, јер су са леве и десне стране заштитне ограде и возила.
Ход по мукама
Када се докопају тротоара, наставља се ход по мукама. Мигоље се око палета које прекривају рупе, прескачу насумично набацане бетонске коцке и пазе да не изврну зглобове набадајући некако по камењу, посутом да људи не би ишли по земљи. Свуда је прашина и бука, као у постапокалиптичним филмовима — треба некако заобићи и багер.
„Гледам где да згазим. Изашла сам из аутобуса и пењем се уз степенице, јер тротоар није готов. Улазим на полу срушени тротоар, ту су, наравно, и паркирани аутомобили, цеви, коцке које су полу-полупане, набацане. Као да су се деца играла школице. Ово је страшно. Не видим крај овоме. Рупе на пола пута, прескакање у маниру — гледајте, па шта вам Бог да“, жали нам се Јованка Мрђа (62).
Рупе немају алтернативу
Грађани су огорчени што радови нису адекватно обележени и брину се како би хитне службе дошле до њих, уколико би загустило.
„Не можемо често ни да прођемо. Немамо ничију асистенцију. Спорадично се затварају и отварају улице. И ноћу је велики проблем. Шта ако морају да дођу ватрогасци, хитна помоћ… Немамо ни алтернативу, да бар преко неких рупа постоји пасарела...“, резонује Градимир Поповић (65), који живи у том крају.
Посебно се грађани брину за труднице, децу, старе, слепе и слабовиде. Стаза која је намењена за оне који не виде прекинута је на више места. Одмах до ње су рупе, а може се затећи и понека шипка која вири из земље и која слути на невољу.
„Велики је проблем. Стварно је катастрофа. То се одужило у недоглед. Сада су на пролаз насули камење, а пре тога је често било блато. Људи су прескакали и повређивали се, видела сам својим очима да се оклизну, падну, повреде“, сведочи Мирјана Цероња (72).
Како је раније најављивано — радове је требало завршити до краја прошле године, али судећи по стању на терену — крај се не назире.
До тада, пешаци — срећно!
