Истичући значај тог региона, руски експерти наводе да су налазишта нафте и гаса у арктичкој зони огромна, а то богатство је потребно не само Русији, већ и целом свету. Другим речима — Арктик је изузетно важан, јер има ресурсе који ће и у будућности бити веома тражени у свету. То је један од најважнијих неразвијених, нетакнутих резервоара угљоводоника.
„Арктик је територија за нови развој руске економије, а то значи и улазак Русије на међународна тржишта и нове технологије... Све што је планирано, а везано за изградњу јамалске луке у Сабети, као и за пројекте са течним природним гасом и Северним морским путем, мислим да ће бити реализовано. Вероватно ће ове пореске олакшице помоћи у привлачењу инвестиција. Међутим, највероватније ће ту бити речи о руским инвеститорима, а у мањој мери о страним пројектима и страним компанијама, с обзиром на постојеће санкције против Русије и због проблема у Кини…“, каже за Спутњик Дмитриј Солоников, директор руског Института за савремени државни развој.
Експерти истичу да је питање израде државне политике за развој арктичких налазишта и израде инфраструктуре од стратешког значаја, јер је чак и Американцима јасно да ће, дугорочно посматрано, арктичка поља постати један од руских ресурса конкурентности, као светског произвођача нафте и гаса.
Инвестирање у Арктик по новом закону
Нацрт закона које је припремило Министарство за развој Далеког истока и Арктика има за циљ стварање повољнијих услова за приватно инвестирање и стварање нових радних места у арктичкој зони Русије, и, самим тим, услове за побољшање квалитета живота. Министарство очекује да ће већ на лето руски Арктик добити праву прилику за привлачење инвестиција.
Подстицаји су предвиђени за копнене инвестиционе пројекте који ће се спроводити у источном делу Арктика, где постоји добар ресурсни потенцијал, али његов развој није привлачан, јер се, уз постојеће порезе, просто не исплати.
Пореске олакшице подразумевају да се првих 12 година порез уопште не плаћа, а могу да их добију само нови инвестициони пројекти за вађење нафте, гаса и других сировина. Као резултат тога се очекује покретање три нова велика нафтна поља са инвестицијама од око 10 билиона рубаља.
Да би руска нафтна индустрија имала конкурентске предности на светским тржиштима, она мора да буде стимулисана од стране државе. Неће бити улагања без пореских олакшица, а најперспективнији пројекти захтевају велика улагања, истичу експерти.
На питање ко може постати извор финансирања таквих пројеката на Арктику, Солоников каже — држава.
„Извор финансирања треба да буде руски буџет. Ствар је у томе што у тренутним условима постојећих санкција и, са друге стране, започетог пада берзи и одлива светског капитала са тржишта земаља у развоју, којима припада и Русија, не треба очекивати да ће бити озбиљних инвестиција из иностранства“, сматра експерт.
Један од таквих пројеката је „Восток ојл“, који ће омогућити испоруку нафте дуж Северног морског пута истовремено у два правца — и у Европу и у Азију. Тај пројекат укључује поља „Росњефта“ на северу Краснојарског краја.
Будући да је Северни морски пут за скоро половину краћи од других традиционалних рута извоза угљоводоника на атрактивно тржиште Азијско-пацифичког региона, његов развој проглашен је једним од кључних задатака у развоју Арктика. Руске власти су поставиле задатак да се до 2025. године повећа теретни саобраћај преко Северног морског пута до 80 милиона тона.
Након реализације прве фазе пројекта „Восток ојл“, њена производња може достићи 50 милиона тона годишње нафте, а након друге — 100 милиона тона.
У региону у ком не постоји инфраструктура потребно је изградити 5,5 хиљада километара гасовода, путева, далековода и луку. „Росњефт“ процењује угљоводонични потенцијал новог пројекта на 37 милијарди барела еквивалента нафте.
Драгоцено искуство из Сибира
Према подацима Министарства за природне ресурсе — истражене резерве руске арктичке зоне износе 7,3 милијарде тона нафте и више од 50 милијарди кубика природног гаса. Укупни експлоатисани ресурси руског Арктика процењују се на 106 милијарди тона нафте.
Јасно је да је регион Арктика веома тежак за експлоатацију и транспорт угљоводоника. Међутим, експерти подсећају да је слична ситуација била и у западном Сибиру, где се такође налазе огромна нафтна и гасна поља. Тај регион се такође сматрао изузетно тешким и неприступачним, захтевао је огромна улагања, али је, ипак, освојен.
„Свако искуство помаже у развоју Арктика. Главни региони арктичког развоја су Кољско полуострво, у мањој мери Архангелск, део Сибира до Урала, западни Сибир и Јамал. Што се даље иде на исток, то је мање интересантно то искуство и мање се пажње поклања тим пројектима, што је чудно. Када се говори о арктичким лукама, чудно је и то што се нико не сети Певека, најсевернијег града Русије. У том смислу, западни Сибир је део који представља цео Сибир најближи европској Русији. Искуство из совјетских времена, када су се тамо активно развијали пројекти нафте и гаса, и тренутна пажња је, наравно, изузетно важна. Али још једном ми се чини да ће главни притисак на руски Арктик доћи из европског дела наше земље, а потом још мало даље иза Урала“, закључио је Солоников.
