Између израелско-палестинског и косовског питања, по Кесићевом мишљењу, не треба повлачити паралелу, пре свега због потпуно друкчијег контекста и много већег значаја Израела за амерички политички живот и предстојеће председничке изборе. Као важан моменат овај експерт издваја и чињеницу да процес тражења решења за односе Израела и Палестине траје деценијама, за разлику од дијалога Београда и Приштине.
Ипак, каже Кесић за Спутњик, Трамп јесте политичар који искаче из оквира америчке спољне политике, од тога да је генерално много ублажено присуство САД у балканској регији, па до његовог односа према спољној политици.
„Оно што смо чули од америчког посредника за дијалог Београда и Приштине Ричарда Гренела, јесте реално стање. Американци више не намећу ни не прете онако снажно као раније. Главна претња је да ако Београд и Приштина не буду ишли ка решењу, Американци ће се повући. И то говори колико смо значајни у контексту садашње америчке спољне политике“, констатује наш саговорник.
Трампов јеретички приступ спољној политици
Међутим, важно је, како напомиње, разумети да се Трамп уопште не обазире на ставове званичног Вашингтона нити на мишљења стручњака из тинк тенкова.
„Трамп је редак пример америчког председника који иде контра свим саветима. На неки начин, поставио је себе као јеретика што се тиче америчке спољне политике и америчког политичког естаблишмента“, наглашава Кесић. Он ту види простор, кад је у питању Косово и Метохија, који Србија може да искористи, али је најтежи изазов да пронађе начин како да уђе у озбиљан дијалог с овим председником.
Подсетимо, Трамп је почетком недеље изнео дуго најављивани план за решавање израелско-палестинског спора који су Израелци поздравили, а Палестинци, као и велики део арапског света, дочекали на нож. Креатори плана, међу којима и Трампов зет и саветник Беле куће Џаред Кушнер, поручују Палестинцима да ће се грдно преварити ако план не прихвате.
Космет и Јерусалим ипак слични
На питање може ли Србија да извуче поуку из решења припремљених у америчкој кухињи и сервираних по систему „луд си ако га не прихватиш“, др Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду каже да су позиције Срба и Палестинаца ипак различите.
„Чак и гледано на средњи рок, Србија је у све бољој дипломатској позицији. Ми нисмо у ситуацији као Палестинци, имамо државу, упркос неким облицима ’меке окупације‘. Имамо и моћне савезнике и партнере, Русију и Кину, а ту су и друге државе“, објашњава Јанковић.
По његовој оцени, ни сами интереси Американаца нису толико велики на страни Албанаца као што су на страни Израелаца.
Међутим, у једном се косовско и израелско-палестинско питање могу упоредити, а то је духовни значај двеју територија.
„Колико је Косово и Метохија значајно за светосавски идентитет Срба, данашњи и вишевековни, толико је Јерусалим значајан за Јевреје и њихов идентитет, а делимично и за саме Палестинце“, закључује Јанковић.
