Готово четири месеца откако су одржани ванредни парламентарни избори, Приштина ће добити владу, о чему су данас споразум потписали Покрет Самоопредељење и Демократски савез Косова (ДСК). Њихови лидери Аљбин Курти и Иса Мустафа саопштили су да су се договорили око поделе одговорности у оквиру нове владе која ће имати 15 министарстава и 33 заменика министара.
Где су Срби у очима нове коалиције која окреће нову страницу у Приштини
Међутим, универзитетски професор из Косовске Митровице др Душан Челић не гаји никакву илузију да би коалиција коју чине они који до сада никада нису били на власти, могла да донесе било какав бољитак Србима. Напротив. Од нове владе у Приштини не може да се очекује ништа добро по интересе Срба и и Србије, сматра он.
„Самоопредељење и његов лидер познати су по екстремној идеологији коју заступају, тако да уколико део онога што је говорио Курти као будући председник те владе буде и спровео у тој влади, мислим да ћемо на пролеће имати не само доста бурну политичку сцену, него ће Срби вероватно имати додатне проблеме“, каже он за Спутњик.
Челић подсећа да је програм Самоопредељења, које је као победник на изборима први пут на власти, екстреман до ивице онога што је допуштено и дозвољено, а са становишта уставног поретка Србије, то је, како додаје, потпуно на другој страни.
На питање како ће се у таквим ситуацијама понашати ДСК, он је изразио бојазан да ћемо ту имати такмичење у екстремизму међу коалиционим партнерима и доказивање ко је већи заговорник такозване републике Косово, где Србима једино следују мањинска права.
„Чини ми се да у тој констелацији снага од ДСК-а не може да се очекује, да буде нека противтежа, или глас разума“, оцена је Челића.
Курти под притиском променио реторику
Интересантно је да је споразум коалиционих партнера у новој влади дошао само неколико дана пошто су у Приштину са порукама дошли изасланик америчког председника за мировне преговоре Београда и Приштине Ричард Гренел, као и шеф ЕУ дипломатије Ђузеп Борељ. Обојица су одлазећој власти, али и представницима партија заступљених у парламенту указали на неминовност наставка дијалога Београда и Приштине, који је Курти раније одбацивао.
„Видим и по реторици Аљбина Куртија, колико је то могуће из медија, да је на речима нешто промењено, остаје да видимо каква ће бити пракса. Очито је да раније предизборно затезање да неће бити наставка дијалога, да је та реторика сада промењена, да је тај притисак био јак, тако да сада видимо да Курти условно прихвата дијалог. Ја то и очекујем, да ће он на пролеће кренути“, сматра Челић.
Међутим, овај универзитетски професор не види да је највећи проблем у стопроцентним таксама које је Приштина увела на робу купљену у осталим деловима Србије, чије је укидање услов за наставак дијалога.
Много већи проблем у том процесу је, како каже, питање такозване војске Косова и генерално односа према Србији и правима Срба на КиМ.
По мишљењу Челића, када је у питању однос према Србима, нова влада ће се у старту трудити да докаже да је другачија од претходне, што би, како сматра, могла да покаже једном врстом квазисистемског насиља. Могуће је да ће на удару бити она упоришта која Срби на Космету још имају, попут система здравства и образовања, каже саговорник Спутњика.
