Обједињавање поглавља у кластере подразумева да се она отварају као целина, а не појединачно, а идеја Европске комисије (ЕК) је да се унесе већа динамика у преговоре са кандидатима, уз поштовање постојећег оквира преговора и споразума са тим земљама, истиче се у документу „Побољшати приступни процес — веродостојна европска перспектива за Западни Балкан“, у који је Танјуг имао увид. То решење би, како се наводи у документу, могло већ сада да се примени у преговорима са Србијом и Црном Гором.
У приступном процесу услови морају бити јасни од самог почетка и ЕК ће их дефинисати за кандидате кроз годишњи извештај.
Ако земље напредују у спровођењу договорених реформи, то треба да води ка тешњој интеграцији земаља кандидата у ЕУ, њено тржиште и програме, као и повећању фондова и инвестиција.
„Док напредак у реформама треба да буде награђиван, постоји и потреба за одлучније мере санкционисања у случају озбиљне стагнације или назадовања у имплементацији реформи. Одлука о заустављању или одлука о преокретању процеса треба да буду саопштене кроз годишњи извештај Европске комисије“, објашњава се у документу.
У озбиљним случајевима, Комисија може дати такав предлог у свако доба, на свој захтев или захтев чланице ЕУ у обезбеђивању брзог одговора на ситуацију кроз поједностављене процедуре.
Те мере предвиђају могућност суспензије приступног процеса, као и поновног отварања затворених поглавља или „ресетовање“ питања која морају да буду поново преиспитивана.
Такође, могу да се умање средства из фондова ЕУ, уз изузетак подршке цивилном друштву, а користи од тешње сарадње, као што је учешће у програмима ЕУ и приступ тржишту, могу бити обустављене.
„Када земља партнер испуни критеријуме и услове, чланице треба да прихвате напредак ка даљем нивоу процеса. Све стране морају да се уздрже од злоупотребе отворених питања у приступном процесу“, наводи се у тексту.
Преговори о основним питањима ће бити отворени први и затворени последњи, а напредак у њима одредиће читав тог преговора. Преговори о основним питањима биће вођени мапом пута за владавину права, мапом пута за функционисање демократских институција и реформама јавне управе, као снажнијом везом са програмом економских реформи.
Ради повећања динамике преговарачког процеса преговарачка поглавља ће бити организована у тематске кластере.
„Приоритети за убрзање интеграције и кључне реформе биће договаране између ЕУ и кандидата. Када ти приоритети буду били довољно примењени, кластер се отвара без даљих условљавања и мерила за затварање су постављена за свако поглавље“, објашњава се у тексту и додаје да би временски оквир од отварања кластера до затварања појединачних поглавља требало да буде ограничен, уз препоруку да то буде годину дана.
Који кластери су предложени и шта садрже
Први кластер, који носи назив „Основе“, тиче се правосуђа, основних права, безбедности, слободе, али и економских критеријума, функционисања демократских институција, реформе јавне управе, јавних набавки, статистике и финансијске контроле.
Други кластер, „Унутрашња тржишта“, садржи поглавља у вези са слободом кретања робе, радне снаге, услуга, капитала, привредним правом, интелектуалном својином, политиком конкурентности, финансијским сервисима и заштитом потрошача.
Трећи је кластер „Конкурентност и раст“ и он се тиче информативног друштва, медија, пореског система, економске и монетарне политике, социјалне политике и запошљавања, индустријске и предузетничке политике, науке и истраживања, образовања и културе, царинске уније.
Следи кластер „Зелена агенда и одржива повезаност“, који обједињује поглавља у вези са политиком транспорта, енергетиком, трансевропском мрежом, заштитом животне средине и климатским променама.
Пети кластер, „Ресурси, пољопривреда и кохезија“, тиче се пољопривредног и руралног развоја, безбедности хране, ветерине, фитосанитарне политике, рибарства, регионалне политике, координације структуралних инструмената, финансија и буџета.
Последњи кластер су „Спољна питања“, који обухвата спољне односе, спољну, безбедносну и одбрамбену политику.
