Преговори тројице лидера у великој мери су одредили послератно политичко уређење Европе, а конференција се завршила након недељу дана — 11. фебруара 1945. године. За све то време делегације Стаљина, Черчила и Рузвелта су имале неометан боравак.
Изванредна безбедност
У фебруару 1945. године безбедносно стање на Криму је било напето: Немци су са полуострва прогнани недуго пре тога, у мају 1944. године. Овде су у пуном обиму могли да делују непријатељски агенти и извиђачко-диверзионе групе.
Лидери СССР, Велике Британије и САД, окупљени на једном месту, представљали су изузетно пожељну и погодну мету за Хитлера, који је трпео пораз за поразом. Савезници су предлагали да се састанак одржи у Северној Ирској, на Кипру, у Грчкој, на Малти или у Јерусалиму. Међутим, Стаљин им је гарантовао потпуну безбедност.
Почетком јануара 1945. године у Москви је одржан састанак шефова обавештајних служби Народног комесаријата за одбрану, Ратне морнарице и Народног комесаријата унутрашњих послова, којим је председавао Лаврентије Берија, народни комесар за унутрашње послове Совјетског Савеза. На састанку се разговарало о положају и захтевима совјетске делегације на конференцији, послератном уређењу Европе, способности Вермахта да се одупре савезницима и, наравно, о питањима безбедности на Јалти. Већ 8. јануара је издата наредба народног комесара Берије „О посебним активностима на Криму“.
Током припрема за састанак ангажоване су хиљаде совјетских, америчких и британских сарадника безбедносних служби, бродови и авијација Црноморске флоте, као и Ратна морнарица САД и Енглеске. Цела територија Крима била је означена као зона у близини ратних дејстава, иако су борбе тамо биле окончане. Совјетско руководство се озбиљно плашило ваздушног напада на Јалту и зато је ради њене заштите активирана целокупна борбена авијација Црноморске флоте — 160 авиона и морнаричка ПВО. Поред тога, ангажовано је 76 противавионских топова великог калибра, 12 противавионских артиљеријских јединица малог калибра, 99 митраљеза ДШК и 65 рефлектора.
У циљу заштите учесника конференције са мора, Црноморска флота је формирала специјални одред који су чинили: крстарица „Ворошилов“, разарач „Сообразитељниј“, два брода класе „Бољшој охотник“, десет бродова класе „Мали охотник“, као и одред подморница. Совјетски Савез је створио практично непробојну линију одбране.
Москва обелоданила документа о Јалтској конференцији
Уочи јубилеја конференције на Јалти, Министарство одбране Русије је објавило списак ранијих поверљивих докумената.
„Поверена вам је појачана одбрана луке ’Јалта‘ и дела обале Крима у границама рт Никитин-рт Кикинов. За испуњење тог задатка предстоји вам непрекидно бродско надгледање мора на прилазима горе поменутом делу обале“, пише у војној директиви Црноморске флоте од 20. јануара 1945. године.
Посебна пажња била је посвећена заштити од непријатељских подморница. У војној директиви бр. 0065 се наводи: „Ради спречавања изненадног напада противника с мора у области главне базе ангажовати две подморнице за даљинско надгледање. Задаци страже: пратити и одмах извештавати о кретању свих бродова и полетања авиона у надгледаној области. Уочити потенцијалног противника и благовремено известити о томе Црноморску флоту. Подморница која је на стражи, у зависности од околности, спушта се на безбедну дубину, периодично проверавајући перископом да ли има измена ситуације. Ако су околности такве да подморница не може да плови подводно, она маневрише као обичан брод“.
Ухвати председника
Безбедност главних лица је била на највишем нивоу. За безбедност самог Стаљина било је ангажовано 100 сарадника специјалних служби и 500 сарадника Народног комесаријата за унутрашње послове. Лидере држава савезница су такође обезбеђивали совјетски специјалци. Френклин Делано Рузвелт је, као што је познато, био парализован. Пре једног од одлазака америчке делегације из Ливадијског дворца, телохранитељи су пребацили председника из инвалидских колица на предње седиште отвореног „вилиса“. Лица из пратње нису добро затворила заштитна врата, па су се она за време вожње серпентинама отворила и путник умало није испао из аута. Ситуацију је спасао совјетски возач Фјодор Ходаков: ухвативши Рузвелта за капут.
Област боравка и кретања лидера је била подељена на пет оперативних сектора: Саки — Симферопољ; Симферопољ; Симферопољ — Алушта; Алушта — Јалта — Бајдарска врата; Бајдари — Севастопољ. Друмски саобраћај на маршрути је регулисало 1.800 сарадника државне безбедности и десет преводилаца. За директну безбедност Јалтске конференције ангажовани су 1. и 2. пук Прве специјалне моторизоване стрељачке дивизије за посебне намене „Ђержински“, посебни пук специјалних снага војске Народног комесаријата за унутрашње послове, 281. стрељачки пук, 32. погранични пук, мотоциклистички одред од 120 људи, батаљон војних контролора саобраћаја, неколико оклопних возила, као и пет чета за владине комуникације.
Добро се припремила и флота. Пред 15. јануар 1945. године снаге главне војне морске базе Црноморске флоте су прегледале луку „Севастопољ“, обележиле и ремонтовале Интернационално пристаниште, разминирале Енглеско гробље и прошле обуке у случају ваздушног напада.
У извештају о активностима службе за извиђање и везе Црноморске флоте у периоду одржавања Јалтске конференције се може приметити да је најнапетији и најкомпликованији дан за специјалне службе био дан слетања председника САД Френклина Рузвелта и премијера Винстона Черчила, који су пристигли заједно, у пратњи 28 авиона.
Делегације су радиле на истој радио-таласној дужини, што је знатно отежавало рад совјетских контролора ваздушног саобраћаја. Ипак, сви авиони су приземљени из првог покушаја.
