Обојица заробљених терориста су држављани Сирије. Један од њих је Махмуд ел Наџим, родом из села Тибни, позивни знак Абу Абдала, рођен 1985. године.
Према његовим речима — у граду је прво формиран одред Сиријске слободне армије, секуларне опозиције. Затим, када су се у тим регионима појавили одреди Нусра фронта, избили су сукоби између секуларне и радикалне опозиције.
Ел Наџим је заједно са својим рођацима одлучио да побегне у Турску, али га је притворила полиција ове земље која га је, према речима милитаната, натерала да се придружи Нусри.
„Рекли су нам да ако не будем радио за њих и борио се на страни Нусра фронта, они ће убити или ухапсити моју породицу... Дали су плату од сто долара“, испричао је терориста током испитивања сиријске војске.
Турци су, према његовим речима, његове рођаке послали у избеглички камп и „држали их као таоце“.
„Рекли су да је породица безбедна док будем радио са Нусра фронтом“, рекао је милитант и додао да се група снабдева из Турске и Саудијске Арабије.
На питање зашто терористи гранатирају град Алеп, он је одговорио: „Наш командант је рекао да ће то довести до мржње цивила према сиријским и руским војницима“.
Други заробљеник Хусеин Абдул Ази,з из града Дејр Хафера, саопштио је да његова породица није имала довољно новца за храну у време када су милитанти регрутовали мушкарце и плаћали.
„Пријавио сам се. Затим сам се борио у различитим групама — Ахрар ел Шам, ССА, бригада Зинки. Све ове групе биле су део Нусра фронта“, рекао је током испитивања.
Према његовим речима — пакистанске и авганистанске трупе сада се боре у редовима милитаната. Абдул Азиз је заробљен, према његовој изјави, када се његов одред повлачио на турске осматрачке положаје у области Рашидин-5 у Алепу.
Ситуација на северозападу Сирије
Према договору представника Русије, Ирана и Турске, који је постигнут у мају 2017. године на преговорима у Астани (сада Нурсултан), у Сирији су формиране четири зоне деескалације.
Територија три зоне је током 2018. године прешла под контролу Дамаска. Четврта зона, која се налази у провинцији Идлиб и деловима суседних провинција Латакије, Хаме и Алепа, и даље није под контролом сиријских власти. Њен највећи део држе терористи Нусра фронта. Тамо су стални сукоби милитаната и Владиних снага.
Русија и Турска су у Сочију потписале у септембру 2018. године споразум о стварању демилитаризиране зоне у Идлибу, где је смештено више десетина различитих формација. Највећа од њих је савез проруских група Национални фронт ослобођења и Нусра фронт, укупно око 30 хиљада милитаната.
Сиријска војска је 26. јануара покренула је офанзиву на западу Алепа због свакодневних бомбардовања од стране терориста на стамбене четврти града, у којима је погинуло на десетине цивила. Дан касније армија је успела да се пробије кроз прве линије одбране.
Три дана касније је војска Башара ел Асада ослободила од терориста град Марет Нуман, који је био под контролом милитаната од 2012. године и био је једно од њихових највећих упоришта.
Због ескалације у Идлибу, Анкара и неки њени партнери оптужују Дамаск и Москву да изводе нападе на хуманитарне објекте и турске војнике. Русија и Сирија су више пута изјављивале да су узрок нестабилности у региону акције терориста.
