Током свог лета поред Плутона „Њу хорајзонс“, мисија коју је покренула НАСА, направила је фотографије на којима се види да ова патуљаста планета има површину у облику срца. Ново истраживање овог подручја установило је да је овај део Плутона веома ветровит, а овакве временске прилике могле би да буду узрок његовог срцоликог облика, пише Си-Ен-Ен.
Ово подручје назива се и регија Томбауг, по астроному Клајду Томбаугу, који је открио Плутон 1930. године. Већина азотног леда ове патуљасте планете може да се нађе у овом подручју, преноси „Кликс“. Базен је у левом делу срца, док су на десном азотни ледењаци и висоравни. Пре него што је сонда „Њу хорајзонс“ прошла поред њега, сви су мислили да је Плутон равничарска планета, без разноликости у рељефу, али је ситуација потпуно другачија. Он има пуно облика рељефа и научници сада покушавају да утврде због чега је то тако.
Атмосфера на Плутону је око 100.000 пута ређа него на Земљи и састоји се од азота, угљен-моноксида и метана. Дању се замрзнуто азотно срце Плутона загрева таман толико да испарава, а ноћу се кондензује и поново претвара у лед. Истраживачи ову појаву зову Плутонови „откуцаји срца“, који контролишу атмосферску циркулацију азотних ветрова на њему.
„Ово нас доводи до закључка да Плутонова атмосфера и његови ветрови чак иако је густина атмосфере веома ниска, могу да утичу на његову површину“, каже Танђи Бертранд, астрофизичар и научник у НАСА, који је и водећи аутор студије о планетама.
Научници су установили да се азотни ветар креће у супротном правцу у односу на ротацију Плутона и да покреће топлину, ледена зрнца и друге честице које су близу његове површине, остављајући пруге у северним и севернозападним подручјима.
Откривено је и да западне ветрове Плутона изазивају пара азотног леда на северу и креирање леда на југу. Ово је јединствена атмосферска карактеристика када су у питању планете Сунчевог система.
Западни ветрови се јављају на четири километра изнад површине Плутона, али се и ваздух испод њих брзо креће, стварајући смерове кретања ветра око западне границе леденог базена. Литице базена заробљавају хладни ваздух, где се он учвршћује пре него што пређе преко те регије. Ове регионалне временске појаве могу да осигурају боље разумевање мрачних пруга и равница на западу базена. Научници верују да би се Плутон потпуно променио ако би се ветрови кретали у другом правцу.
