Чланица тог тела, неурохирург и вршилац дужности директора Института за онкологију и радиологију Србије доктор Даница Грујичић обелоданила је ових дана да идеја о раду тог тела није реализована.
Ко кочи рад Владиног тела на утврђивању последица НАТО бомбардовања
Да комисија која је помпезно најављена током обележавања две деценије од бомбардовања није заживела, Спутњику су потврдили генерал у пензији Слободан Петковић и доктор Зорка Вукмировић, такође чланови тог међуресорног тела.
Споразумом Министарства заштите животне средине, Министарства здравља, Министарства одбране и Министарства просвете, науке и технолошког развоја основано је Заједничко тело за утврђивање последица НАТО бомбардовања Републике Србије по здравље људи и животну средину, објављено је на сајту Владе Србије 12. јуна 2018. године.
Министар заштите животне средине Горан Триван, који је именован за координатора, том приликом је изјавио да Србија има обавезу према грађанима да утврди истину у вези са агресијом НАТО-а, јер је то питање њене будућности.
„Када схватимо шта се догодило, знаћемо и какве мере да предузмемо како би заштитили грађане и биодиверзитет наше земље од последица“, подвукао је он.
И од тада — ништа.
Само један састанак за годину и по дана
„Први и једини састанак Управног одбора Заједничког тела сазван је 11. јуна 2019. године, после годину дана од потписивања Споразума“, каже за Спутњик доктор Вукмировић.
„Тада су на видело испливала неслагања међу члановима тима, јер је министар Триван подржао решења на која су иницијатори пројекта доставили примедбе“, подсетила је она.
Између осталог, „због државних интереса је најављена контрола о протоку информација, са обавезујућом изјавом о строгој поверљивости рада на будућем Пројекту“. Један број чланова тела није хтео то да потпише, о чему је одмах проговорила и доктор Грујичић, истичући да је њен циљ да чињенице изађу у јавност, а не да остану у некој фиоци.
И то је, практично, било све што је изнедрило међуресорно тело.
Ништа ни од обраћања премијерки
„Чланови Иницијативе за утврђивање последица НАТО бомбардовања више пута су се обраћали председници Владе са предлозима за ефикаснији рад Заједничког тела, а пре свега су указивали на то да Влада треба да потврди потписани Споразум и да се уруче решења о ангажовању сваком именованом члану у структури Заједничког тела. То није учињено ни до данас“, истиче Вукмировићева за Спутњик.
По оцени Петковића, који је у време НАТО бомбардовања био начелник Атомско билошко хемијске одбране Војске СРЈ, то тело формално-правно није ни формирано, јер то није потврђено Уредбом Владе.
„Пре две године потписан је уговор о формирању тог тела, међутим, та процедура је требала да иде даље на Владу, која је требала да донесе уредбу којом би се регулисао статус тог тела и да све крене, а да ми, чланови тог тела, радимо даље. Остали смо само на том уговору, свако наше инсистирање да се настави тим путем остајало је без одговора или је покушавано на неки други начин да се фингира да се нешто ради“, каже за Спутњик генерал у пензији.
Сумња на притиске споља
И он указује на то да је од чланова тражено да потпишу да су дужни да податке до којих дођу чувају као тајну. Они који нису хтели да раде тајно сматрали су да „немају право да обмањују народ и да раде у интересу оних који су нам оставили овакво наслеђе, због кога, вероватно, оболевамо у толиком броју“.
Петковић сматра да је управо то био корак који ће довести до тога да се даље не ради.
„Слали смо писмо министру животне средине неколико пута. Обраћали смо се и председници Владе. Доктор Зорка Вукмировић је писала писмо које смо сви потписали да се тело активира, да треба да ради, али ништа до дан данас није било. То тело покушавају да коче“, каже Петковић.
Он је мишљења да вероватно постоје значајни притисци од стране оних који су нас бомбардовали.
Петковић подсећа да су у том телу и наши врхунски научници који су иницирали његово оснивање, за шта су добили сагласност из кабинета председника Србије. Наука може и треба да да одговоре на сва питања, али је, како истиче, за то неопходна политичка воља.
