Нови ванредни парламентарни избори у Македонији заказани су за 12. април ове године, а највећој албанској партији ДУИ, иза које стоји премијер Албаније Еди Рама, прети опасност да оде у опозицији.
Са друге стране, бивши премијер привремених косовских институција Рамуш Харадинај потенцира да остале четири албанске странке у Македонији на изборе изађу на једној листи, то јест у коалицији. Харадинај је ту идеју већ покренуо са мртве тачке, јер је Покрет „Беса“ са осталим странкама постигао оквирни договор о заједничком наступу на изборима.
Битка за македонске Албанце
Иако све на први поглед делује као албанско-албанско предизборно трвење, ипак, даља политичка померања у Северној Македонији умногоме зависе од тога ко ће од њих ући у Собрање — ДУИ, који је умеренија варијанта или нова албанска коалиција која има веће апетите.
Политиколог из Скопља Бранко Ђорђевски каже да је тачно да се у албанском кампусу води битка између ДУИ и осталих албанских странака које су тренутно у опозицији. „Међутим, чињеница да обе албанске стране имају менторе из других држава, није добра по саму Македонију“, истиче Ђорђевски.
„Битка ће бити неизвесна, јер после свих ових година колико је ДУИ у власти, акумулирано је незадовољство Албанаца. Оно што је ДУИ урадио, а што се поштује, јесте успех у вези са употребом албанског језика. Међутим, то није довољно, јер је ДУИ дуго у власти“, објашњава Ђорђевски.
Чињеница је да нису до краја реализовани сви захтеви Албанаца, од измене заставе, химне и државног грба Македоније, који би садржали државне симболе који осликавају мултиетничност и етничку равноправност у Македонији, до економске самосталности албанских општина, а то је оно што коалицији окупљеној око Покрета „Беса“ смета.
Ништа није сигурно
„То све код њих иде корак по корак. Користе ситуацију да су одлучујући фактор за састављање како нове Владе, тако и претходних влада у Македонији, и може им се да због те подршке испоставе фактуру целој македонској политичкој сцени. Наравно, македонске странке им, због велике жеље да буду на власти, у свему попуштају“, каже Ђорђевски.
Према његовом мишљењу — утицај Раме и Харадинаја на албанске странке у Северној Македонији представља мешање у унутрашње ствари те земље.
„Јасно је да они имају утицаја, а колико и како — показаће избори. У сваком случају, није добро за државу када се политичари са стране мешају“, каже саговорник Спутњика.
Утицај Приштине и Тиране
Разлог због ког су и Рама и Харадинај толико заинтересовани за то ко ће од албанских странака ући у Собрање је јасан — опција која победи ће имати бољу контролу дешавања у албанском националном корпусу у Северној Македонији, а самим тим и у албанском корпусу у региону.
Није тајна да је Еди Рама био тај који је на прошлим парламентарним изборима у Македонији дао благослов највећој албанској странци Демократској унији за интеграцију, коју предводи Али Ахмети, да се одрекне дугогодишње сарадње са ВМРО-ДПМНЕ и подржи лидера СДСМ-а Зорана Заева и тако га доведе на место премијера.
Од тада је Македонија променила име државе, а права Албанаца су готово па изједначена са правима Македонцима. Са друге стране, Харадинај, који има изврсне односе са Махмутом Тачијем, лидером Демократске партије Албанаца, има далеко тврђе ставове по питању Албанаца и њихових права. Харадинај, за разлику од представника ДУИ, захтева и да Албанци у Македонији не одустану од резолуције којом се „осуђује геноцид над албанским народом у Македонији у периоду од 1912. до 1956. године“, што је став који националном албанском телу веома прија.
