Према подацима кинеске Националне комисије за заштиту здравља, у земљи је заражено више од 24.000 људи. Ван граница Кине је у више од 20 држава забележено 159 потврђених случајева заразе, а укупно је умрло око 500 људи.
Грип је много страшнији
„Коронавирус спада у групу вируса који изазивају акутне респираторне вирусне инфекције. Грип је у тој групи вируса најопаснији, најлакше преносив и изазива највише смртних исхода услед болести, проузрокованих вирусима ове групе“, изјавила је докторка биолошких наука Олга Карпова.
Према њеним речима, од грипа и компликација изазваних њиме у свету свакодневно умре између 500 хиљада и 2,5 милиона људи, а те бројке су неупоредиве с бројкама смртног исхода услед коронавируса 2019-нЦоВ.
Извор коронавируса — животиње
У 21. веку, коронавируси су већ трећи пут главна светска тема. У 2002-2003. години то је била епидемија атипичне пнеумоније, изазване коронавирусом САРС-ЦоВ. Она је и тада, као и сада, почела у Кини, у провинцији Хуандун. Од 8.437 заражених особа, умрло је 819, смртност је износила скоро 10 одсто. Кинеске власти су дуго скривале праве информације о болести, што је успорило почетак борбе светске научне и медицинске заједнице с епидемијом која је расла. Тада је Светска здравствена организација установила основне принципе у превентиви инфекције, који се строго поштују и данас, што даје добре ефекте.
На Блиском истоку је 2012. године дошло до ширења још једног типа коронавируса — МЕРС. До 2015. године су регистрована 1.154 потврђена случаја оболелих и најмање 431 случај са смртним исходом.
„И САРС, и МЕРС, и тренутни коронавирус су зоонозни вируси, односно њихов природни резервоар су животиње, у овом случају слепи мишеви, а кад је у питању МЕРС још и камиле. Генетске информације вируса су кодиране у молекулима РНК, а не ДНК, као, на пример, код људи. Код њих лако пролазе мутације, које омогућавају вирусу да се са животиња пренесе на људе и погоди њихове дисајне путеве и гастроинтестинални тракт“, наводи професорка Климова.
Најважније је прати руке
Какве су, по мишљењу Олге Карпове, перспективе развоја епидемије коронавируса 2019-нЦоВ и како се заштити од њега?
„Мере, које су преузеле СЗО, Кина, Русија и друге земље да би спречиле развој епидемије су одговарајуће“, изјавила је докторка.
Оне, како је навела, имају за циљ спречавање ширења вируса у мање развијеним земљама, где нема тако јаке санитарно-епидемиолошке базе и начина борбе против епидемија.
„Уопште не видим опасност од пандемије. Коронавируси су познати по томе што почињу као епидемије, а онда следи слабљење. Сматрам да ће до краја фебруара — почетка марта болест нестати“, нагласила је Климова.
Што се тиче средстава заштите, медицинске маске, које су постале толико тражене, потребне су само оболелима, да би се спречило да заразе друге људе. Здравим особама маска може само да штети, јер након два сата овлажи и привлачи штетне честице, укључујући и узрочнике респираторних болести. Веома је важно што је могуће чешће прати руке сапуном, или их дезинфиковати одговарајућим средством. На површини предмета вирус може да преживи највише два сата. Из тог разлога, све приче о опасности пошиљки и робе из Кине су потпуно неосноване, сматра докторка Олга Карпова.
