У њих спадају пандемије природног и вештачког порекла, нуклеарни напад, као и колапс електричне мреже, који би довео до дезорганизованости друштва.
Америка је земља која по трошковима за одбрану превазилази све друге светске државе. Због тога америчка војска има највећи степен борбене готовости и опремљености на планети.
„И поред тога, САД прети читав низ егзистенцијалних опасности, за које Вашингтон није спреман, при чему се под ’егзистенцијалним‘ претњама подразумевају оне које могу фактички да онемогуће даље функционисање демократске владавине у земљи“, пише „Форбс“.
Ове претње се помињу у националној стратегији САД само овлаш — или зато што се никада нису догодиле у реалности или зато што за њих не постоје једноставна решења.
„Нажалост, рањивост САД, када су у питању опасности, може у будућности послужити америчким непријатељима као могућност да јој нанесу ефикасне ударце“, пише „Форбс“, предлажући пажљивији увид у те претње.
Пандемије вештачког порекла
Пандемије су епидемије којима су погођене многе области или, чак, цео свет. У последњих неколико векова у историји је остало забележено неколико таквих пандемија које су однеле животе милиона људи. Један од таквих случајева се догодио 1918. године, када се пандемија шпанске грознице, која се првобитно појавила у Канзасу, проширила на цео свет и убила од 50 до 100 милиона људи.
Сличне инфективне болести, као што је тренутна епидемија коронавируса, природна су појава, проузрокована спонтаним мутацијама. Међутим, сада је по први пут у историји могуће конструисати ове мутације у лабораторијским условима, укрштајући заразност сезонског грипа са смртоносним осипом.
Поред овога, помоћу синтетичке биологије је могуће створити и апсолутно нове узрочнике болести, које нико никада раније није видео. Инструменти и генетски материјали који су потребни за сличне експерименте доступни су свима који имају пар стотина долара и времена за интернет.
У извештају о биолошкој одбрани, који је био састављен уз подршку обе америчке партије уочи инаугурације Трампа, садржано је упозорење да су САД „катастрофално неприпремљене“ за борбу против сличних великих инцидената свих врста. Актуелна администрација је признала да постоји та претња, иако је за борбу против ње издвојила скромна средства.
„Ако се нови узрочник заиста прошири међу становницима САД, независно од тога да ли је преносилац страна држава или недржавни субјекат, питање је да ли ће Влада моћи да предузме ефикасне мере пре него што умре велики број људи. У јеку шпанске грознице 1918. године је у Филаделфији само за недељу дана умрло 4.597 људи“, упозорава „Форбс“.
Нуклеарно оружје против кога нема заштите
Нуклеарно оружје је најмоћнији инструмент у ратовању у људској историји. Једна једина руска бојева глава која падне на велики амерички град може да убије стотине људи и да изазове свеопшту панику.
„Русија тренутно располаже са више од хиљаду оваквих бојевих глава које су уперене према Америци“, пише лист.
Америка неће бити у могућности да се одбрани од руских или кинеских напада великих размера. Уместо тога, Вашингтон рачуна на доктрину међусобног уништења која подразумева потенцијалну нуклеарну агресију. Управо због овога, САД располажу најразличитијим арсеналом нуклеарног оружја, иако само 1 одсто свог буџета за одбрану троше на заштиту од нуклеарног оружја, пре свега, како би узвратиле на евентуални ограничени севернокорејски напад.
Многи стручњаци су сагласни да је стварање ефикасне одбране против нуклеарног напада великих размера бесмислени подухват. Ово се објашњава тиме да нуклеарно оружје има толику разорну моћ да је прикупљање арсенала за одбрану много јефтиније, него формирање заштите од њега.
Међутим, овде је проблем у томе што не могу све нуклеарне државе здраворазумски да поступају. Неке не могу исправно да процене ризике, неке не могу да задрже присебност у кризним ситуацијама, а неко је од самог почетка био луд. Уз све ово, немогуће је искључити и фактор случајности. У актуелној нуклеарној доктрини САД, јако мало се говори о томе како се треба понашати према противнику који неће устукнути пред претњом одмаздом.
Нуклеарно обуздавање засновано на офанзивним дејствима је, по свему судећи, најбоља стратегија које се Вашингтон може придржавати, док се не појаве поуздане одбрамбене технологије, иако се у овом моменту за ове циљеве не издваја много средстава.
Колапс енергетске мреже
Када су у лето 1941. године америчке ратне ваздухопловне снаге припремале први план ваздушног рата у америчкој историји, стручњаци су окарактерисали енергетску мрежу Немачке као приоритетни циљ. Амерички стратези су били свесни да ће се слом система за напајање електричном енергијом одразити и на остале важне објекте и инфраструктуру.
Од тада се, када је реч о било којој индустријској држави, укључујући САД, ништа није променило у том смислу. Ипак, у извештају Саветодавног одбора за националну инфраструктуру председника САД од децембра 2018. године се истиче да ће „постојећи национални планови, снаге и средства реаговања у ванредним ситуацијама, као и стратегије за координацију напора бити поништене катастрофалним нестанцима струје“. Истовремено, Одбор је дозволио изненадне нестанке струје који би погодили милионе Американаца и проузроковали многобројне падове система у целој земљи.
У документу се такође говорило о томе да узрок нестанка могу бити како природни услови, тако и напади страних држава. Сценарио по коме људи месецима остају без струје због немогућности брзе замене оштећене опреме, по мишљењу Одбора — могу довести до озбиљне дезорганизованости живота становништва.
„Ова претња никако није плод маште америчких чиновника“, истиче „Форбс“.
Стране државе одавно проверавају сајбер-одбрану сличних објеката, иако електроенергетске мреже могу бити подложне нападима малих диверзионих или терористичких група. Мада у федералној Влади постоје и структуре које се боре са нестанцима на лицу места, њихову ефикасност у дугорочној перспективи нико и никада није проверио.
Истовремено, осим дуготрајних нестанака, непријатељи Вашингтона могу да предузму и друга дејства усмерена на онемогућавање Америке да одговори на агресију. Упозоравање Одбора на све ово изазива забринутост, мада америчке власти на њега нису посебно одреаговале.
