Према речима Александра Кубишкина, професора на Санктпетербуршком државном универзитету, све што је повезано са Венецуелом, САД посматрају под микроскопом, а нарочито активности руских компанија, међу којима је и „Росњефта“, које не само да помажу Венецуели да преживи у условима тешких санкција, већ и активно сарађују са венецуеланским енергетским сектором, што је директна претња америчким интересима.
„За време Уга Чавеза Венецуела је била један од највећих извозника нафте у САД. У складу са тим и тренутном стратегијом САД, које покушавају да успоставе контролу над свим важним изворима и извозницима сировина, Американцима је изузетно важно да на власт доведу либералну владу Гваида, познатог опозиционог лидера, и да убеде цео свет да је Мадуро узурпирао власт“, рекао је експерт.
Америчке претње Русији могу имати супротан ефекат
„Шансе за увођење санкција против ’Росњефту‘ су мале, јер би то угрозило и америчке интересе“, сматрају експерти. Русија не само да је један од највећих извозника нафте на америчко тржиште, већ и америчка енергетска компанија „Ексон мобил“ поседује око тридесет одсто акција „Росњефта“.
„Ако санкције буду уведене против ’Росњефта‘, оне ће погодити и америчке интересе, и зато су Американци опрезни. Трамп никада неће увести санкције против компанија које директно сарађују са америчким или раде са њима у истој области. ’Дерипаску‘ и ’Русал‘ су добар показатељ“, објашњава експерт.
Због тога незадовољство америчке администрације и претње америчког специјалног изасланика за Венецуелу Елиота Амбраса нису никаква новост. Он је још октобра прошле године изјавио да „Росњефт“ помаже Каракасу да прода добијену нафту и на тај начин подржава режим Мадура, из чега се може закључити да Кремљ води спољну политику која је директно усмерена против Вашингтона.
Амерички лист „Блумберг“ пише да, без обзира на све изјаве америчких званичника, специјалних изасланика, па и саветника за националну безбедност Роберта О'Брајана о потреби за предузимање мера против „Росњефта“, већи део политичког естаблишмента сматра да то није добра идеја, јер може довести до „хаоса на међународном тржишту“ и раста цене нафте. Са овим ставом су сагласни и руски експерти, који као пример наводе индиректни ефекат који су америчке санкције против Венецуеле и Ирана имале на извоз руске нафте, који се управо због тога повећао неколико пута.
Ипак не треба заборавити да се у Америци све врти око избора и изборне кампање, која у великој мери зависи и од подршке бизнис кругова, који су, нарочито у оквиру Републиканске партије, заинтересовани за очување односа са Русијом и руским бизнисом.
„Односима између Русије и САД управља руководство из сенке — с једне стране имамо реторику Трампове администрације, а са друге стране сигнале који долазе од пословне заједнице која не жели да раскида односе са руским партнерима, ни када је реч о космосу и титанијуму, ни о обојеним металима, али ни о нафти, без обзира на конкуренцију на тржишту течног гаса“, објашњава експерт.
Америка губи утицај у Латинској Америци
Американци су незадовољни јачањем руског утицаја у Латинској Америци, али и резултатима својих напора да сломе власт у Венецуели и у другим земљама, као што су, на пример, Никарагва и Куба, које за њих представљају трн у оку.
„Постоји ланац од три државе чији политички режими не задовољавају Вашингтон. У Боливији су успели да са власти скину Моралеса и мобилизују унутрашњу опозицију, а сада предузимају маневре према Венецуели“, рекао је експерт.
Американцима је највећи проблем у Венецуели што армија још увек подржава Мадура и што постоји јака подршка политици коју је некада спроводио Чавез. Ако Мадуро не направи крупне економске грешке, његове позиције ће и у будућности остати стабилне. Американци су тога свесни и настоје да санкцијама и притиском утичу на све државе које одржавају било какве, а нарочито економске односе са Венецуелом. Русија је прва на удару, јер се америчка спољна политика према Русији заснива на константном пооштравању санкција.
