Није ни случајно, тврде, што Америка толико одуговлачи са преговорима, имајући у виду да постојећи Споразум о неширењу нуклеарног наоружања (СТАРТ-3) истиче већ 5. фебруара 2021. године, јер што се више буде ближио тај рок, то ће стрепња бити већа, коју Вашингтон намерава да искористи као адут у реализацији сопствених циљева.
Иначе, ову иницијативу је саопштио саветник председника САД за националну безбедност Роберт O'Брајан. Како је објаснио — иако Америка мора да се по многим стварима супротставља Русији, исто је тако неопходно и „преговарати са Москвом по питању нуклеарног оружја, јер се то питање не тиче само Америке и Русије, већ и целог света“.
У свом говору, покушавајући да ублажи ривалитет Америке и Русије, О'Брајан се осврнуо на некадашње савезништво Совјетског савеза и Америке у доба Другог светског рата, те је подсетио како су се совјетска и руска војска руковале на реци Елби и потом заједничким напорима нанеле тежак ударац фашистима пред сам крај рата.
„Међутим, ма колико то лепо звучало, главни разлог због чега се Америка одважила да покрене ово питање јесте што је Русија зауставила нуклеарну доминацију САД од тренутка када се пробила у прве редове по питању нуклеарне моћи“, сматра политиколог и научни сарадник Академије војних наука Сергеј Судаков.
Амерички сигнал Русији да је озбиљан ривал у нуклеарном наоружању
Како каже — не само да је модернизовала своје нуклеарне снаге, Русија је целом свету приказала нове типове наоружања, успела је да постави тренд када је реч о савременим носачима нуклеарних бојевих глава, те је тежиште „нуклеарне трке“ пребацила са квантитета на квалитет.
„Три су могућа сценарија — или ће постојећи споразум бити продужен, или ће бити направљен нови, или га једноставно више неће ни бити. Иако је Русија спремна да га чисто технички продужи, америчког председника Доналда Трампа то не задовољава, јер споразум не обухвата нове типове наоружања, а поред тога, тиче се искључиво САД и Русије“, констатује.
Судаков додаје и да ово треба тумачити као велики помак, будући да на ред долазе праве и квалитетне промене у билатералним односима Русије и САД, а преговори око контроле оружја може бити врло добар први корак у том правцу.
И директор Фонда за изучавање САД „Френклин Рузвелт“ Јуриј Рогуљов мишљења је да нема потребе разговарати о продужавању постојећег споразума, већ да ће у преговорима бити речи искључиво о склапању новог документа, који не само да мора да обухвати и нова руска нуклеарна оружја, већ и друге нуклеарне земље, а пре свега Кину.
Има ли разлога за оптимизам?
Рогуљов, међутим, није оптимистичан по питању исхода преговора, јер је Америка изнела превише предуслова који морају бити услишени, а до истека актуелног споразума остало је мање од годину дана.
„Не треба се превише надати. Ствар је у томе што Американци нису заинтересовани једноставно да продуже постојећи документ, будући да он није више актуелан и не одражава реалну слику на терену, пре свега због нових типова наоружања. Поред тога, и друге земље морају да буду укључене у тај документ, што додатно компликује ситуацију“, тврди он.
Рогуљов додаје да се испоставља да је истовремено и немогуће једноставно продужити га, а не можете га ни бацити у канту — управо стога Американци и стављају нове услове на преговарачки сто, што означава да ћемо бити сведоци многостраних, дуготрајних и исцрпљујућих преговора.
„Нико не може да предвиди њихов исход, а ја лично немам претерано позитивно мишљење о томе“, закључује Рогуљов.
По том питању се огласио и Кремљ, а портпарол руског председника Дмитриј Песков је изјавио да је Русија још одавно предлагала САД контакте за разматрање контроле наоружања. Он је такође оценио и да ће Москва бити задовољна ако ова иницијатива прође и уколико до преговора заиста и дође.
