Саговорници Спутњика — економиста Борислав Боровић и консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија сматрају да је још рано за конкретну процену колику ће глобалну економску штету направити епидемија коронавируса у Кини — по домино-ефекту.
„Последице се већ осећају, а крајњи салдо штете по светску економију због појаве тог вируса зависиће, пре свега, од динамике и трајања сузбијања и елиминисања штете у самој Кини“, мишљења је Боровић.
Кина као моћна економија може да потресе свет
Он подсећа да се САРС, врста коронавируса, такође појавио у Кини почетком 2000-тих година, а затим се раширио у 26 земаља.
„Тада је такође дошло до одређених потреса, што је глобалну економију коштало више од 30 милијарди долара. Нови коронавирус би могао да има још већи утицај на светску економију, не само зато што је њиме већ сада инфицирано више људи него што је то било у случају САРС-а, него зато што је почетком 2000-тих глобална економска ситуација била у далеко повољнијем положају него данас. Тада је раст глобалне економије, али и кинеске, био значајно већи, па је способност амортизације штете била такође већа“, закључује председник Форума независних економиста.
Он подсећа да је руска национална Агенција за кредитни рејтинг проценила да би раст БДП-а Кине у овој години могао да се смањи 0,5 одсто, на 5,6 процената, као последица управо избијања епидемије коронавируса.
Ни економисти у свету се не залећу са проценама. Главни директор за инвестиције у „Планте и Моран фајненшел адвајсорс“ Џим Берд сматра да је још прерано мерити какав ће утицај то имати на светску економију.
Економиста Универзитета Корнел и бивши шеф кинеске дивизије Међународног монетарног фонда Есвар Прасад не сумња да би успоравање раста у Кини могло да има значајне ефекте широм Азије и других делова света, с обзиром на величину кинеске економије и њену улогу кључног покретача глобалног раста. Међународни монетарни фонд (ММФ) је још пре појаве вируса предвидео да ће после раста од 6,1 одсто у прошлој години, што је био најспорији кинески раст од 1990. године, у овој години он бити 6,0 одсто.
„Улога Кине, као највећег произвођача на свету и, у доброј мери, највећег потрошача енергената, управо јер има највећу производњу, у сваком случају ће довести до успоравања и немогућности да остваре своје производне планове, што ће се пренети и на добар део света“, сматра и Бушатлија.
Затварају се објекти, отказују поруџбинe
Боровић подсећа да су велике светске компаније, попут технолошких гиганата и произвођача аутомобила, привремено затвориле објекте у Кини, а неке државе су и отказале поруџбине из Кине.
Коронавирус је већ утицао не само на кинеску привреду, него и на светска робна тржишта, укључујући и тржиште нафте. Цена сирове нафте типа „брент“ пала је од почетка ове године за 14 одсто, углавном због вести из Кине. Оно што је сигурно — директне штете ће, истиче он, бити највидљивије у туризму. Кина је постала светска дестинација и ту ће бити драматичан пад прихода, а управо туризам са 11 одсто доприноси економском расту те земље.
„Директне последице ће бити видљиве и у трговини, а порашће и трошкови превентиве, контроле и санирања штете од ширења коронавируса“, сматра овај економиста.
Жилава кинеска економија
Бушатлија, међутим, указује и на то да је кинеска економија врло жилава и адаптибилна, да се много лакше прилагођава на промене од било које друге међу развијеним земљама света. И Европа и Америка су, како каже, врло круте у тим моментима када треба брзо реаговати.
Он истиче да тренутна ситуација са коронавирусом још не слути на пандемију, да је зараза ипак локализована са малим бројем заражених по свету, али да се још не види врх епидемије, максимум који је вирус постигао.
„Зато је тешко рећи хоће ли се проблеми решити у овој години“, каже саговорник Спутњика.
Напомиње, међутим, да, ако Кина то и успе и изађе из здравствених проблема и мало убрза своју економију, зависи да ли ће друге земље моћи то да прихвате и прате.
„Да ли ће Запад моћи да реши сопствене проблеме и успоравање њихових економија, пре свега индустријске производње, од тога ће у доброј мери зависити и кинеска економија, а то заједно ће се све одражавати на нижи ниво глобалног развоја од оног који је планиран“, оцена је овога консултанта за страна улагања.
