Амерички часопис „Нешенел интерест“ наводи да је овај план подразумевао комбинацију традиционалних метода ратовања, постизање контроле над ваздушним силама противника, обезбеђивање несметане комуникације са Северном Америком, очување територијалне целовитости Западне Немачке, као и коришћење нуклеарног оружја.
„Дропшот“ и други амерички тајни планови
„Један од првих планова за напад на СССР звао се „Дропшот“. Он је предвиђао нападе десетина градова, пре свега индустријских центара, с циљем њиховог потпуног уништење, на исти начин као што су својевремено Американци уништили Дрезден, Нагасаки и Хирошиму, и исто као што су седамдесетих година бомбардовали Вијетнам а до тада Кореју“, рекао је Алексеј Подберезкин, директор центра за војно-политичка истраживања Московског државног института за међународне односе.
„Дропшот“ је разрађен са циљем да заустави совјетску инвазију на Западну Европу, Блиски исток и Јапан, а одобрио га је Комитет начелника штабова. Према речима експерта, Американци су одувек имали планове за „масовно бомбардовање“ уз употребу нуклеарног оружја, али политичко руководство није увек са њима било упознато.
Експерт истиче да је појава нуклеарног оружја и бомбардера у САД, који су могли да проникну на територију Совјетског Савеза који тада није имао нуклеарно оружје, била разлог да се бројне америчке стратегије за нуклеарни напад претворе у „Јединствени интеграциони план за примену нуклеарног оружја“ или „СИОП“ против СССР-а.
Совјетски систем за противваздушну одбрану
СССР је имао информације из разних извора, па чак и од америчких шпијуна који су радили у штабу стратешких снага САД, о америчким плановима, али с обзиром на то да педесетих година Совјетски Савез није имао нуклеарни и ракетни потенцијал, акценат је био на стварање система за противваздушну одбрану.
„Такав систем био је направљен још за време Другог светског рата око Москве и био је један од најбољих система у свету. Претпостављало се да ће, у случају да бомбардери полете ка СССР-у, велики део, или апсолутна већина у потпуности бити уништена приликом прелетања границе“, објашњава експерт.
Овај систем противваздушне одбране је усавршаван педесетих година упоредо са развијањем стратешке авијације и ракета. Не треба заборавити да је прва интерконтинентална балистичка ракета направљена у Совјетском Савезу, а прве совјетске ракете средњег домета р12 и р14 биле су распоређене на Куби. Данас је велики број ових ракета за контраудар налази на подморницама.
Модернизација америчке војске и промена стратегије
Када је Совјетски Савез добио нуклеарно оружје, планови Американаца су претрпели измене у погледу стратегије „првог нуклеарног удара“, којег се , према речима експерта, Американци ни данас нису одрекли.
„Сва модернизација америчких система усмерена је на повећање тачности, опсег грешке сада износи сто метара. То јест, са тачношћу од сто метара нуклеарна ракета може уништити и добро заштићене циљеве-лансирне рампе и силосе за ракете. Модернизација америчког нуклеарног оружја, у том смислу и оног у Европи, одвија сес тако што се смањује снага нуклеарних пројектила са традиционалних сто до сто педесет килотона до једне или половине килотона. Односно, то су нуклеарни пројектили мале снаге, јер је њихова тачност изузетно висока и могу да униште циљеве где се налазе снаге за контраудар“, рекао је Подберезкин.
Према речима руских експерата, Американци и данас имају велики број различитих статегија у случају да дође до избијања трећег светског рата или конфликта са неком од великих сила.
