Дневник који је затворио 2008. године у Никшићу, отворио је у граду Скадру, Албанији, где је обављао просветитељску мисију. Све је почело кад су се митрополит Амфилохије, свештеник Радомир Никчевић и Павле Брајовић договорили да православци и Срби мухамеданци морају знати свој матерњи језик, па је отпуштени професор српског језика из Никшића Светозар Ћираковић понео то бреме на своја леђа и започео нимало лаку мисију – обнову српског језика и ћирилице у Скадру.
„Идеја о учењу српског језика у Скадру родила се у Удружењу српско-црногорске националне мањине ’Морача–Розафа‘ уочи Савиндана 2008. године. То је време када и у Албанији почињу да дувају демократски ветрови, па је Влада Албаније, први пут после 74 године, одобрила Србима и Црногорцима да могу чувати свој идентитет и у том смислу слободно учити српски језик, који је заједничка тековина Срба све три вере: и православних Срба, и Срба мухамеданаца и Срба католика”, изјавио је својевремено за „Политику” Ћираковић.
Ћираковић је наставу у Скадру почео 28. фебруара 2008. године, која се од тада одржавала континуирано. Курс српског језика трајао је шест месеци у години, три месеца у прољеће и три на јесен. Први пут од 2009. године на српском језику припремили су, под менторством професора Ћираковића, Светосавску академију, коју изводе полазници курса српског језика у Скадру. Курс српског језика у Скадру похађало је око 800 кандидата.
На овогодишњој прослави Светог Саве у Скадру, одржаној 2. фебруара, професор Ћираковић је одликован Светосавском граматом за изузетан допринос његовању српске културе и традиције и васпитању и учењу бројних генерација српском језику у Скадру.
Вест о добијању Грамате, два дана пред упокојење, професора Ћираковића је веома обрадовала.
Професор Ћираковић сахрањен је јуче на гробљу у Озринићима код Никшића.
