Коментаришући вест да је украјинска Влада одобрила национални програм сарадње са НАТО-ом, који „предвиђа и реформе безбедносног и одбрамбеног сектора и демократске реформе у земљи“, експерти истичу да се Запад за Украјину интересује искључиво као упориште за војно-политичко супротстављање Русији и да НАТО само користи Украјину, њен потенцијал, ресурсе и територију, али не преузима обавезу да је заштити. Другим речима, НАТО је заинтересован за Украјину искључиво са становишта ширења Алијансе ка границама Русије и стварања тензија.
„Украјина жели да стигне тамо где је нико не чека. Та земља, свакако, није у стању да постане равноправна међу једнакима ни у НАТО-у, ни у ЕУ. У Европи то нико ни не жели — Украјину само користе. Користи се њена пуста жеља — нуде јој шаргарепу причама о придруживању НАТО-у и ЕУ. И у самој Украјини власти користе исту ту ’шаргарепу‘ да би заварали људе и опљачкали народ. Уосталом, и војни буџети у сарадњи с НАТО-ом су такође прилика за крађу. Цео систем ради у корист званичника који имају само један циљ — да опљачкају — и у томе им помажу идеје о НАТО-у и о ЕУ", оценио је за Спутњик руски политиколог Јуриј Кот.
Украјина у НАТО-у — само против Русије
Годишњи национални програм под покровитељством Комисије Украјина—НАТО за 2020. годину је један од инструмената за постизање приближавања те земље Северноатлантском савезу. Ове године документ садржи и неке новине. Први пут су у центру пажње права, слободе и легитимни интереси човека, а управо такав приступ „проповеда“ и НАТО. Поред тога, документ је урађен у складу са међународном методологијом — Управљање базирано на резултатима. Та методологија се користи у припреми сличних стратешких докумената у државама-чланицама НАТО-а, Светској банци и УН.
Потпредседник Владе Украјине за европске и евроатлантске интеграције Дмитриј Кулеба је изјавио да Украјина са Алијансом „већ разговара на истом језику“. Према његовим речима, годишњи национални програм за 2020. годину написан је потпуно на „натовском“ језику, језиком конкретних, мерљивих резултата који решавају специфичне проблеме у одређеним областима реформи и који су пре свега усмерени на људску безбедност и добробит. Ова „мапа пута“ евроатлантских реформи, истиче Кулеба, гарантовано ће довести Украјину до високих НАТО стандарда.
Кулеба је раније рекао и да програм сарадње са Алијансом за 2020. годину предвиђа више од хиљаду догађаја наспрам око 600, колико их је било у 2019. години.
Програм је развијен истовремено са државним буџетом за текућу годину, а предвиђа реформе безбедносног и одбрамбеног сектора и демократске трансформације у Украјини.
„Мислим да све то не значи ништа, јер ово није први програм који предвиђа да ће Украјина испунити НАТО критеријуме за три до пет година. Чињеница је да НАТО, у ствари, нема јасне критеријуме. Теоретски, постоји услов да се оружане снаге и оружје прилагоде стандардима Алијансе, али било је земаља које су ушле без прилагођавања. Постоје захтеви демократског политичког система и тржишног економског система, али постоје земље које су ушле без демократског политичког система и без одговарајуће економије. И на крају, можете испунити све техничке захтеве, али они вас неће прихватити само зато што чланице Алијансе то не желе. То је све“, каже политички коментатор и стручњак за Украјину Ростислав Ишченко.
Политиколог Максим Жаров такође истиче да се овде ради само о декларативној изјави украјинских власти.
„Украјина неће моћи да се придружи НАТО-у, јер постоје територијални проблеми, а земље које имају територијалне спорове не примају у НАТО. Дакле, овде се најављује учешће Украјине у НАТО-у, а заправо се говори о томе да Украјина остаје упориште НАТО-а против Русије. Украјина не може рачунати на више од тога. Дакле, ова изјава није ни прва, ни последња“, каже Жаров.
Проблем Украјине није улазак у НАТО, него њен опстанак
Анкете показују да више од 60 одсто Украјинаца као главни интеграциони правац земље види улазак у ЕУ, док је за 51 одсто грађана улазак у НАТО „гаранција безбедности“. Међутим, експерти наглашавају да од уласка Украјине у НАТО нема ништа.
„Мислим да пред Украјином стоји проблем који се не тиче тога да ли ће земља за пет година ући у НАТО, него како да преживи. Сигуран сам да то није реално, макар судећи по томе што је руководство Алијансе више пута изјављивало да тамо нико неће прихватити Украјину“, рекао је Ишченко.
Жаров напомиње да је НАТО већ присутан у Украјини и да, сходно томе, нема потребе да ту земљу уврсти у своје редове како би још више ојачао своје присуство.
„Потребно је само да контролишете врховну власт Украјине на начин да му она буде потпуно подређена, и тада ће овај концепт Украјине као упоришта против Русије наставити да делује“, додао је он.
Говорећи о присуству НАТО-а у Украјини, Жаров наводи да тамо постоје разне мисије — НАТО инструктори су присутни и у украјинској војсци и у Донбасу, где спроводе диверзионо-извиђачке операције против милиције у том делу земље.
„Стога можемо рећи да су НАТО снаге директно укључене у грађански рат у Украјини. И управо је то разлог што је чланство Украјине у НАТО-у немогуће“, додао је Жаров.
Ишченко додаје и да Украјина и НАТО одржавају заједничке војне вежбе и да САД испоручују оружје тој земљи.
„Чињеница је да земље Алијансе, наравно, нису против продаје оружја Украјини, али Украјина је, као што знате, дуго била извозник старог совјетског оружја, док га је тамо још било довољно. Међутим, Кијев данас нема довољно материјалних средстава да би наоружао и поново опремио своју војску. Постоји политичка сарадња НАТО-а и Украјине на нивоу изјава о разумевању и узајамној помоћи. Постоји војно-техничка сарадња — спроводе се заједничке вежбе и углавном су мањег обима. Што се тиче копнених снага, све је то на нивоу вода или чете, највише батаљона. Вежбе се редовно одржавају у Црном мору, али нe само са Украјином, већ генерално са партнерским земљама“, рекао је Ишченко.
Он напомиње да се зближавање Кијева и НАТО-а догодило пре 20 година, али да се од тада ништа ново није догодило.
„Ништа се неће променити усвајањем овог програма. Ово није први такав програм“, истакао је Ишченко.
Жаров, с друге стране, констатује да зближавање постоји, али да се реакција Русије увек заснива на категоричком противљењу јачања војног контингента НАТО-а на њеним границама. Она у складу са тим предузима адекватне, одговарајуће мере, између осталог и јачајући своје оружане снаге на граници са Украјином.
