Кокус у држави Ајова — процедура компликована већ и утолико што понекад укључује и бацање новчића како би се одредио победник — одржан је још прошлог понедељка, али резултати до данас нису сасвим јасни.
Неконзистентни резултати
Као у некој од земаља Трећег света и неразвијене демократије, победу су прогласила два кандидата — Пит Бутеџеџ, који је то учинио и пре него што су било какви званични резултати били објављени, и Берни Сандерс, који је добио 6.000 гласова више од Бутеџеџа у првом кругу изјашњавања, односно две и по хиљаде у другом. Оба победника, како тренутно ствари стоје, добиће једнак број делегата за завршну конвенцију — по 11 — али „што је доста — доста је“, поручио је председавајући Националног демократског комитета Том Перез и, због бројних уочених „неконзистентности“ а зарад враћања поверења јавности, затражио проверу свих резултата.
Овако хаотичну ситуацију изазвала је компанија „Шедоу“, чија апликација за пребројавање гласова и делегата није успела да проради. Елемент сумње, међутим, у читаву причу уноси податак да се међу финансијерима ове компаније налази и председничка кампања Пита Бутеџеџа; сумњичења су пак утолико већа што је кокус у Ајови почео да постаје сумњив и пре него што је одржан, будући да из нејасних, тобоже техничких разлога, нису били објављени ни резултати последњег истраживања јавног мњења у овој америчкој савезној држави.
Реприза 2016.
Фанови Бернија Сандерса, елем, бесни су зато што су уверени да им се понавља 2016. година, када је руководство демократа учинило све што је могло како би спречило његову председничку номинацију у корист Хилари Клинтон.
И независно од Ајове, тешко је одолети утиску да ова љутња Сандерсове изборне базе на естаблишмент није неоправдана. О његовом медијском третману веома речито сведочи текст из „Вашингтон поста“, објављен баш на дан кокуса у Ајови, у коме се тврди да „Сандерсова спољна политика представља ризик за демократе против Трампа“ — зато што сенатор из Вермонта има дугу историју противљења америчким ратовима и променама режима широм света, а уз то је свој медени месец 1988. године провео у Совјетском Савезу...
Овај „демократски социјалиста“, како себе описује, сада је, уместо са Хилари Клинтон, суочен са бившим потпредседником САД Џозефом Бајденом, који је у Ајови претрпео несумњив пораз, са милијардером Мајклом Блумбергом, у чију су корист, усред кампање, промењена нека њена правила, и са самопроглашеним победником из Ајове Питом Бутеџеџом, чију политичку платформу можда понајбоље описује наслов текста из „Њујорк магазина“, који је посвећен његовом лику и делу: „Пит за корпоративну Америку“.
Шта се то догодило у Ајови? Да ли естаблишмент поново покушава да спречи председничку номинацију Бернија Сандерса, и зашто му америчке кладионице, упркос томе, дају највеће шансе? И ко је Пит Бутеџеџ, или Бутиџиџ, или Батиџиџ, чије презиме ретко ко уме правилно да изговори па је зато на свој налог на Твитеру он морао да стави упутство како то да се учини (Boot-Edge-Edge)?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинари Љиљана Смајловић и Милан Мишић.
Катастрофа за Демократску партију
„Неко је духовито прокоментарисао да сигурно постоји америчка амбасада негде у Ајови, јер, у Трећем свету, ово је начин на који Американци поступају када желе да предупреде резултат који им се не допада“, коментарише Љиљана Смајловић, наглашавајући да хаотична догађања, и сумњичења која су из њих уследила, представљају „катастрофу за Демократску партију... Због доказане завере против Бернија Сандерса из 2016. године, Демократском националном комитету се једноставно не може веровати да је само некомпетентан“.
Слично уверење исказао је и прослављени новинар Глен Гринвалд, који подржава мишљење да су за дебакл у Ајови криви „лопови који воде Демократску партију“, указује да се кокуси одржавају већ деценијама, па се овако нешто није догодило, и оцењује да су проблеме сад изазвали „људи који долазе из трулог, корумпираног срца естаблишментског крила Демократске партије“...
„А крајња адреса је, вероватно, Хилари Клинтон, као симбол тог естаблишмента Демократске партије“, додаје Милан Мишић, и напомиње да је пораз демократа утолико већи што „уочи председничких избора које сами проглашавају за најсудбоносније у историји републике, они нису у стању да у својим редовима пронађу успешног кандидата који може да рачуна да ће победити Трампа; какав год да буде крајњи резултат гласања у Ајови, остаје чињеница да ниједан од кандидата није успео да освоји више од четвртине гласова“.
И тиме, како наводи портал „Хил“ у једној анализи, „повећавају шансу за пролонгирање борбе за председничку номинацију демократа, што има потенцијал да се покаже разједињујућим и штетним“ по саме демократе.
Фактор Сандерс
Баш зато је фактор Бернија Сандерса нарочито значајан, јер, указује Љиљана Смајловић, „вођство демократа је сада у двоструком проблему — они не желе његову номинацију зато што верују да он, као социјалиста, не може да победи на изборима, а са друге стране Сандерс је сада неко ко не сме да не буде номинован, јер ће сви бити уверени да је процес (поново) био намештен против њега“.
Овакво уверење додатно подстиче самопроглашени победник из Ајове Пит Бутеџеџ, бивши градоначелник градића Саут Бенд у Индијани и први отворено геј председнички кандидат, али и „Пит за корпоративну Америку“ који је лавину критика прогресивног дела америчке јавности изазвао вечером коју је за богате донаторе приредио у „винској пећини“ у Калифорнији испод лустера украшеног с 1.500 „Сваровски“ кристала. Пријатељ је власника „Фејсбука“ Марка Закерберга, радио је у обавештајној служби америчке морнарице, и, напомиње Љиљана Смајловић, нема сумње да он јесте пријатељ богатих и део финансијске елите.
„С друге стране, у прилог му иде то што делује као ново лице, а општи је утисак да јавност управо то тражи“.
„Очајан резултат Џозефа Бајдена у Ајови доказ је да су бирачи засићени досадашњим естаблишментом“, додаје Милан Мишић и скреће пажњу на кандидатуру милијардера Мајкла Блумберга, „који ће тек да покаже шта све у Америци може да се купи новцем“.
Ипак, закључује Мишић, „ко год да буде кандидат демократа, у овом тренутку све указује на то да Трамп има највеће шансе да буде реизабран“, а оваквом предвиђању у прилог иду и резултати најновијих истраживања јавног мњења у САД, која не показују само да је рејтинг актуелног председника порастао после неуспелог опозива, већ и да је већина од 56 одсто Американаца задовољна стањем „Трампове економије“, уз пропратни податак да је пре Трамповог избора 63 одсто грађана САД било незадовољно својим животним стандардом, док сада та бројка износи свега 43 одсто.
