00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
20:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Нови хладни рат је почео кад је Путин одбио да носи каубојске чизме и обуо ваљенке /видео/

© Sputnik / Алексей ДружининВладимир Путин носи ваљенке
Владимир Путин носи ваљенке - Sputnik Србија
Пратите нас
Тачка одбројавања за нови хладни рат између Москве и Запада била је агресија на СР Југославију 1999. године, а с доласком у Кремљ Владимира Путина Русија је дефинитивно одбила да носи каубојске чизме и обула ваљенке.

Каубојске чизме које је пре 28 година бивши амерички председник Џорџ Буш поклонио Борису Јељцину на састанку у Кемп Дејвиду, биле су један од симбола окончања хладног рата две светске силе. За нови, који и данас траје, кључно је неколико фактора, пре свега ширење НАТО-а на исток, чиме су погажена обећања дата Русији.

Према мишљењу уредника листа „Политика“ Бојана Билбије, у новом погоршању односа између Русије и Запада неколико је прекретница.

„Прва и најважнија је агресија НАТО-а на Југославију, када је експлодирао читав међународни поредак, што је значило и потпуни крај политике коју су предводили Јељцин и бивши министар спољних послова Русије Андреј Козирев. Друга тачка је Путинов говор из Минхена 2007, када је он означио црвене линије које су већ тада биле погажене интервенцијом САД у Ираку. Уследила је 2008. и рат на Кавказу, који је био нека врста пробе за оно што ће се шест година касније у много крвавијем облику дешавати у Украјини“, објашњава Билбија у емисији „Свет са Спутњиком“.

Путин обуо руске ваљенке

Не треба заборавити ни, како каже наш саговорник, покушај обојене револуције у Москви 2011. и 2012, иза које су директно стајале САД, односно Џозеф Бајден, који је шест месеци раније дошао да инсистира да се Путин не кандидује.

„Он га није послушао и то је био окидач да се уђе у причу са Украјином, када су све рукавице и маске биле збачене“, подсећа Билбија, описујући догађаје када се после насилне смене власти у Кијеву Крим референдумом изјаснио за присаједињење Русији.

Резултат целог овог процеса је, како сликовито примећује Билбија, да док је Јељцин са састанка у Кемп Дејвиду изашао са каубојским чизмама и касније их носио, Путин је то одбио и обуо ваљенке.

Клинтонова одлука о проширењу НАТО-а

По оцени политиколога Александра Павића, почетак новог круга хладног рата треба померити на 1994. годину, када је тадашњи амерички председник Бил Клинтон донео одлуку о проширењу НАТО-а, чему су се противили и многи западни политичари, упозоравајући да то може имати погубне последице.

„Тада је чувени амерички дипломата Џорџ Кенан, архитекта америчке политике обуздавања СССР-а, у интервјуу за ’Њујорк тајмс‘ рекао да је ширење НАТО-а на исток катастрофа и да ће пробудити поново руски инстикт самоодбране и национализам. И све што је предвидео се и десило“, констатује Павић.

Он подсећа и да је Русија упркос томе 2008. понудила концепт недељиве безбедности који је одбијен након чега је, каже, „све разбијено у парампарчад“.

Ко је кога преварио

Коментаришући раширено уверење да је Совјетски Савез преварен јер је бивши амерички државни секретар Џејмс Бејкер обећао Михаилу Горбачову да се НАТО неће ширити на исток, Павић подсећа да документи декласификовани у САД пре три године показују да иако није потписан никакав документ који би поткрепио то обећање, многи западни званичници су јавно говорили о томе. Међу њима су, набраја, и бивши генерални секретар НАТО-а Манфред Вернер, као и западни лидери Хелмут Кол, Ханс Дитрих Геншер, Џон Мејџор...

Билбија износи нешто другачије виђење. По његовом мишљењу, могуће је и да Горбачов и Јељцин нису преварени, него су у ситуацији када су у СССР-у, касније Русији, владале лоше економске прилике, „куповали време“ и успели нешто да очувају.

„У немогућој ситуацији, када су све карте биле изгубљене и када је Збигњев Бжежински говорио о томе да би Русију поделио на шест делова, Горбачов и Јељцин су успели да јако много извуку, али тако да не изазову никакав гнев на Западу, а да се Русија дотле консолидује и ствара нове елите. Било је неопходно да неко глуми пијандуру, плеше валцер, да се смешка, да му поклањају каубојске чизме, али да купује време и да Русија припрема неки свој нови почетак. Грубо речено, нешто тог типа се одиграло и питање је ко је ту кога преварио“, закључује Билбија.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала