„Одавно није тајна да је постављање Атинагоре на место васељенског патријарха било организовано или, барем, одржано уз помоћ Владе Сједињених Држава. Тешко је писати о томе као о историји, јер се ’темпирана бомба‘ у оваквим стварима држи у тајности. Међутим, понекад нешто процури“, наводи се у саопштењу.
„Ортодокс хистори“ се позива на откривене документе ЦИА, који су посвећени ситуацији у Грчкој за време Другог светског рата.
Агент ЦИА је у службеној белешци навео да је васељенски патријарх радо ручао са њим. За време ручка Атинагора је рекао да би америчка обавештајна служба могла да рачуна на његове услуге. Затим се наводи да је 1942. године грчки архиепископ хтео да се придружи америчкој војсци, али му нису дозволили. Неколико недеља касније амерички агент је написао Атинагори писмо, у којем му је захвалио за сарадњу грчке архиепископије са специјалним службама Сједињених Америчких Држава.
„Спреман сам да преузмем на себе било коју обавезу и да поднесем жртву ради наше вољене земље, која се бори за општу слободу, правду и будућност“, одговорио је патријарх Атинагора у белешци.
Атинагора је изабран за васељенског патријарха 1948. године, а пре тога, од 1930. године био је архиепископ Северне и Јужне Америке.
Аутори чланка тврде да је наредних година архиепископ Атинагора био драгоцени ресурс за америчку обавештајну службу. „Ортодокс хистори“ такође сугерише да су са ЦИА сарађивали и албански епископ Фан Ноли и српски епископ Дионисије Миливојевић.
Раније је Централна обавештајна служба објавила више од 13 милиона страница архивских докумената, међу којима је 300 посвећено вођи Организације украјинских националиста (ОУН) Степану Бандери.
