„Од њих очекујемо да у складу са уставним овлашћењима, јединствено или појединачно приступе изради уставног амандмана и исти што хитније ставе у скупштинску процедуру ради његовог коначног разматрања и усвајања. Уједно смо упутили захтеве свим парламентарним клубовима да се изјасне поводом наше иницијативе како бисмо након 12 година напокон спознали истину ко је за, а ко против тога да Црногорци постану уставна категорија“, истиче се у саопштењу Удружења Црногораца Косова.
За усвајање оваквог амандмана у Скупштини Косова потребна је „дупла двотрећинска већина“, односно двотрећински гласови мањинске заједнице и најмање две трећине гласова присутних посланика.
„Премијеру Куртију смо упутили и додатне захтеве — да Влада на чијем је челу без одлагања започне са пуном имплементацијом Стратегије за интеграцију и афирмацију црногорске заједнице на Косову, која је усвојена 12. 12. 2016. године и да на основу Закона о службеним празницима, Црногорци званично добију свој дан, као и све остале заједнице на Косову. Наше захтеве и очекивања темељимо на чињеницама да су Црногорци традиционална заједница на Косову што сведочи историја, монументални споменици, етнолошки музеј, републички статистички завод, тачније сви пописи становништва почев од 14. века када се пописивало по религијској припадности користећи књиге рођених, па преко 1948. године када нас је на Косову живело 3,85 одсто, до 1991. године када нас је пописано свега 1,04 одсто. Наше битисање на овим просторима потврђују и ранији устави, док Устав из 1974. године препознаје три конститутивна народа који живе на територији Косова, и то Албанце, Србе и Црногорце. Садашњи устав није узео у обзир принцип стеченог права и црногорску заједницу је изопштио из највећег правног акта“, истичу у удружењу.
Како се додаје, усвајањем Устава Косова, 9. 4. 2008. године, црногорска заједница постала је мањина која нема основна правна полазишта за заштиту посебности у оквирима косовског правног система.
