Иако нико са сигурношћу не може да каже колико Црногораца живи у Србији, многи се од пописа до пописа различито изјашњавају: једном су Црногорци, други пут Срби, а сва удружења окупљена су у Националном савету црногорске националне мањине.
Национални савет црногорске националне мањине, ангажује се у вези са неговањем културе, обичаја и писма, односно националног идентитета Црногораца. Иако се верска питања не помињу, ово тело је још летос негативно реаговало на предлог Закона о слободи вероисповести у Црној Гори.
Отимање светиња напад на идентитет
Председник Савета Драгољуб Маловић због тога је претрпео тешке критике Црногорске партије Србије, а за Спутњик каже да је било потпуно логично да се Савет бави тако важним питањем, јер је неодвојиво везано за идентитет.
„Четрдесет одсто Савета је за Закон, то су такозвани ортодоксни Црногорци, а има и ортодоксно српски оријентисаних. Савет је врло проблематичан што се тиче јединственог става — њега нема, али већина је за то да се тај Закон коригује и зато смо реаговали“, објашњава Маловић.
Он додаје да му је драго што се испоставило да је његов лични, али и већински став Савета о отимању имовине Српској православној цркви готово идентичан резултатима анкете спроведене у Црној Гори.
„Велика већина грађана Црне Горе, њих 62 одсто, не подржава Закон о слободи вероисповести, дакле — наш став је исти као став Црногораца који тамо живе“, каже Маловић.
„Нико неће одузети Црној Гори државност, ми смо ове године славили хиљаду година њене државности, али садашња политика и пут којим су кренули — то ме чуди. Црногорско руководство је мудро, није јасно зашто су се дотакли верских питања — кад се дира у веру, наш народ је најосетљивији, исто као и руски. Зашто су се дотакли нечега што је исто хиљаду година, требало је тако и да остане“, истиче Маловић.
На последњем попису се само у Суботици 1412 грађана изјаснило да су Црногорци. Они су окупљени у највећем удружењу у земљи, које је недавно посетио и амбасадор Црне Горе Тарзан Милошевић.
Црногорци су и муслимани, Албанци и Мађари
Председник Удружења Црногораца Суботице Раде Булатовић за Спутњик каже да они који се у том граду изјашњавају као Црногорци мисле пре свега на географски, а не на појам нације, те да је ситуација слична у осталим градовима у Србији.
Суботичани су преко Националног савета црногорске националне мањине изнели став да се противе усвајању Закона о слободи вероисповести у Црној Гори. Тако смо показали и забринутост за наше рођаке, пријатеље, кумове и родитеље који живе у Црној Гори.
„Ако се наставе одлуке сличне овој са усвајањем тог Закона, па докле ћемо доћи — да нам забране да одемо кући, да их посетимо“, каже Булатовић.
„У нашем удружењу има Бошњака, ми смо их раније звали муслимани, јер су то наша браћа чији су преци променили веру у старом крају. Ту су и људи чије су мајке Албанке, а очеви Црногорци или Срби — они су чланови нашег удружења. Црногорци су се овде често венчавали са Мађарицама, то се сматрало идеалном комбинацијом. И њихова деца су наши чланови, а нису дошли из Црне Горе“, објашњава Булатовић.
Чланови Удружења су и људи из места Ловћенац, које је познато по тврдој „Монтенегро струји“.
„Они се сматрају правим Црногорцима, али не постоји чињеница којом могу то да потврде“, каже Булатовић.
„Када их питам: ’Како су се ваши ђедови сахрањивали?‘, кажу: ’У црногорском одијелу, са црногорском капом‘. А када их питам: ’Како је изгледала капа?‘, кажу: ’Ај’ ђаволе, шта ме то питаш‘. Зна се да је црногорска капа била са четири оцила. Врло је фино Момир Булатовић пре извесног времена рекао, мислим баш на Спутњику у некој колумни: ’Знате шта је заједничко онима на Цетињу и, рецимо, у Беранама — сви виде Београд као будућу дестинацију‘“, каже Булатовић.
Без подршке званичне Србије
Драгољуб Маловић нам каже да је на недавном састанку са премијерком Србије Аном Брнабић, која координира радом свих националних савета националних мањина, али и од министра за државну управу Бранка Ружића тражио помоћ због актуелних дешавања у Црној Гори.
„Удружења су се дигла против тог Закона, ми морамо помоћи, али се Савет не бави политиком“, објашњава Маловић.
„Зато је премијерка врло мудро прећутала када сам се пожалио да смо ми као Црногорски национални савет сада између чекића и наковња и да не знамо како да реагујемо. Од ње сам тражио материјалну подршку да помогнемо наша удружења, не политичку. Политичари нека расправљају. Нас финансира Република Србија, из њеног буџета добијамо новац, Црна Гора нам ништа не даје. Ако неко удружење у Кули, Врбасу или Београду организује литију — не може да очекује од званичне Црне Горе да му помогне, па се они обраћају нама“, објашњава председник Националног савета црногорске националне мањине у Србији.
У Савету су сигурни да ће Подгорица повући спорни Закон о слободи вероисповести. Рачунају на чињеницу да је донет у изборној години и да ће власти бити приморане да га ставе ван снаге, да га повуку и измене спорне ставке којима се отима имовина Српске православне цркве.