Присутнима се први обратио академик Матија Бећковић, који је нагласио да је народ у Црној Гори надмашио себе. „Што су људи гори, то су племенити подвизи насушнији“, рекао је академик“ и додао да је народ у Црној Гори надмашио себе, позван од своје савести:
„А шта је савјест, ако не друго име за Бога, и шта је племенитост подвига ако не примјер богочојства и богојунаштва?“, рекао је он, преноси Митрополија црногорско-приморска.
Нагласио је да ово није подвиг године него подвиг века, тренутак када су Црногорци први пут заличили на англосаксонце, који су у побожној тишини, без сувишног покрета, по невремену, поносни на своју вјеру и традицију, устали да бране своје светиње.
„Захваљујући модерним технологијама, цео свет је могао да види овај најмасовнији зимски устанак православних хришћана, у којем се није знало да ли устаници силазе са неба или се на небо пењу, и да ли је тај устанак паметнији или племенитији“, рекао је Матија Бећковић, нагласивши да су ово потомци четника и партизана који су прерасли и превазишли ове поделе и који су доказ да је рана зацелила.
„Рече ми један човјек да је сањао Светозара ВукмановићаТемпа како иде на челу литије и носи икону свога брата“, испричао је, додавши да је Темпо жив, ово не би био сан.
Митрополит Амфилохије се такође захвалио на урученој почасти и награди, рекавши да је оно што се догодило у Црној Гори васкрсење народа.
Владика је искрено рекао да није очекивао ни знао да међу народом у Црној Гори постоји најјачи огањ љубави.
Осврнуо се на то да је плод братомржње и незакоња од Другог свјетског рата управо овај Закон о слободи вјероисповијести.
„Ово је једини примјер у Европи, да се догађа промена идентитета једног народа“, рекао је, сликовито приказавши да је братоубилаштво врхунило рушењем ловћенске капеле.
Митрополит је рекао да међу народом треба посебно подвући децу, да су деци анђели говоре. Осврнуо се и на то да народ у литијама осјећа органску везаност за Србију, а највише за Косово и Метохију, те су неизоставне пјесме о Косову, оне се највише чују.
„Наш народ није изгубио душу и није се одрекао свога вјечног завјета и опредјељења за вјечност“, завршио је Митрополит, још једном се захваливши.
Пријему у Скупштини града присуствовао је и хуманитарац Арно Гујон, који је био члан жирија који је изабрао лауреате.
