Потрес у Немачкој, почиње нова трка за наследника Меркелове

Одлазак АКК, како популарно зову шефицу владајуће странке, говори да она очигледно није успела да изађе из сенке Ангеле Меркел, каже за Спутњик дописник Јавног сервиса из Берлина Ненад Радичевић.

Штићеница Меркелове одлуком о повлачењу је шокирала Немачку. Она је изразила жељу да настави да обавља дужност министра одбране, што је Меркелова и прихватила.

Потрес на политичкој сцени

„Ово јесте потрес на политичкој сцени Немачке јер демохришћани улазе поново у нову унутарстраначку трку око тога ко ће бити лидер и ко ће бити канцеларски кандидат, што може да поремети њихову популарност међу бирачима“, каже за Спутњик Радичевић.

Тај потрес, каже он, могао је делимично да се наслути после прошлонедељног земљотреса, када је у покрајинском парламенту у Тирингији ЦДУ гласао заједно с десничарским популистима АфД и изабрао новог либералног премијера, који је, додуше, на тој функцији био само један дан.

Радичевић објашњава да је у Тирингији локални одбор демохришћана одбио договор на нивоу централе што је утицало да у јавности буду прокажени као неко ко је дао легитимитет АфД у тој покрајини, где они могу да се дефинишу као крајња десница.

Као последица тога АКК је схватила да не може да дисциплинује странку онако како је то успевала да чини Меркелова и одлучила је да се не кандидује за канцеларку, а дужност лидера странке напустиће кад буде изабран нови кандидат за канцелара, додао је он.

Сенка Ангеле Меркел прејака

Упитан да ли је овај њен потез доказ да ипак није успела да изађе из сенке Ангеле Меркел, Радичевић каже то јесте доказ да она није била „тог калибра као Меркелова“, али и да су околности другачије него што су биле када је актуелна канцеларка почињала своју каријеру.

„Она је много боље успевала да се избори пре свега с мушким конкурентима унутар странке, Каренбауерова то до сада није успела и због тога је очигледно одлучила да се повуче постепено. То отвара пут за већу унутарстраначку борбу, која је постојала и ових 13 месеци, колико је била на челу странке“, каже Радичевић.

Он подсећа да Каренбауерова није тако глатко победила на изборима у странци већ је имала јаког конкурента у Фридриху Mерцу.

Ко улази у игру за лидера ЦДУ?

Радичевић истиче да тренутно има бар три-четири кандидата за лидера странке, који су виђени и као потенцијални кандидати уније са ЦСУ за канцелара.

„Помиње се могућност да буде кандидован премијер Баварске Маркус Зедер. У самој ЦДУ постоји неколико кандидата — Мерц, који је стари ривал и Меркелове и Каренбауерове, министар здравља Јенс Шпан, али и премијер покрајине Северне Рајне-Вестфалије Армин Лашет, који је најближи струји Ангеле Меркел, умерени демохришћанин. Он би био виђен као прави наследник политике Ангеле Меркел“, рекао је Радичевић.

Како је додао, ако Лашет одлучи да се кандидује, онда ће се највећа борба водити између њега и Мерца.

Шта потез АКК значи за Ангелу Меркел?

За актуелну кланцеларку овај потез значи наставак нестабилности до краја мандата, оценио је Радичевић.

„Иако неки сумњају да би ово могло да значи и крај владе, ја у то не верујем, будући да су партнери из СПД прошли исту борбу ко ће бити лидер и резултат те борбе су левичарски настројени лидери, који још не враћају странку на путању раста популарности. У тим околностима и једнима и другима се исплати да коалицију држе до краја, односно до августа-септембра следеће године када се очекују редовни парламентарни избори“, сматра саговорник Спутњика.

Према његовом мишљењу, у овој ситуацији највећи добитници су Зелени и АфД, а у зависности од тога ко преузме лидерство у ЦДУ то може утицати на успех или стагнацију АфД.

Радичевић је подсетио да је АКК одбијала сваку сарадњу и са АфД и са левицом, али да су упркос одлукама странке поједини виђенији функционери странке заговарали сарадњу са АфД.

У томе, како каже, предњачи на пример Ханс Георг Масен, шеф немачке унутрашње обавештајне службе.

„Он врло активно ради на легитимизацији АфД последњих годину и по дана“, закључио је Радичевић.