Дневна потрошња кокаина у Загребу прошле године била је 234,5 милиграма на 1.000 становника, показала је анализа отпадних канализацијских вода коју сваке године ради Институт „Руђер Бошковић“, преноси „Слободна Далмација“. То значи да се у главном граду Хрватске, који има близу 800.000 становника, годишње потроши око 68,5 килограма ове дроге.
Цена једног грама кокаина у Загребу се креће од 80 до 105 евра, тако да Загрепчани на ову дрогу годишње потроше између 5,84 и 7,19 милиона евра.
Дневна потрошња кокаина од 234,5 милиграма на 1.000 становника чак 300 одсто је већа него у 2014. години, када је иста анализа показала да Загрепчани троше 77,4 милиграма кокаина на 1.000 становника годишње.
Поред кокаина, Загрепчани доста користе и друге дроге: на 1.000 становника дневно се троши 76,1 милиграм амфетамина и 29,8 милиграма екстазија. И док потрошња амфетамина стагнира, а екстазија опада, коришћење кокаина драстично расте.
Како је изјавио бивши шеф Уреда за злоупотребу дрога Жељко Петковић, популарност кокаина у Загребу је последица светских трендова.
„Производња кокаина у свету је рекордна. Кокаина има све више, али цена му не пада, док је рапидно порастао његов квалитет“, изјавио је Петковић.
Према Европском извештају о дрогама, кокаин у Хрватској конзумира 1,6 одсто младих између 15 и 34 године. Стручњаци кажу да његова потрошња расте јер је постао све доступнији, а може се наручити чак и кућна достава преко интернета, односно такозваног дарк веба.
Како је изјавио др Славко Сакоман, аутор хрватске Националне стратегије сузбијања злоупотребе дрога, „кокаин више није елитна дрога као некад“.
На питање значи ли пораст конзумације тако скупе дроге да материјални стандард у Хрватској расте, др Сакоман одговара: „Расте број људи који пропадају“.
„Таквих људи има на хиљаде. Имамо пораст броја конзумената, и то значајан. Уз то је и кокаин боље чистоће, јер се дилерски лобији надмећу ко ће понудити бољу робу. Многи узимају кокаин само викендом, па неко време могу да издрже ритам посла и рада, а неки га узимају управо да би могли да издрже напоран ритам рада, али онда брзо пропадају“, каже др Сакоман.