Руски експерти истичу да су страхови Пољске преувеличани, јер ни САД, а ни Русија немају жељу, а ни потребу за увећањем свог нуклеарног арсенала, али да се обе стране на овај начин лишавају могућности контроле над постојећим наоружањем, што је свима јасно.
„И у Русији и у САД постоје одговорни људи који разумеју степен одговорности за своје нуклеарно наоружање. Пољаци покушавају да искажу своје мишљење тамо где их нико ништа не пита. Ако се Пољска толико брине, онда треба да одреди свој политички статус — или је савезник САД или је суверена држава која има своје, а не америчке националне интересе за успостављање односа са другим државама", рекао је Александар Михајлов из Савета за спољну и одбрамбену политику.
Експерт додаје да Пољска заправо на овај начин покушава да учврсти своју позицију у медијском простору и да покаже своју непристрасност, али само када је реч о питањима на која заправо не може да утиче.
Страх од мањка америчке пажње
Званичници у ЕУ, па и сам генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, позивају стране да обнове дијалог и нађу одрживо решење у сфери контроле наоружања. Њихове бриге су разумне, пишу пољски експерти, зато што, без обзира на то што се овај Споразум тиче америчко-руских односа, постоји бојазан да ће рушење овог Споразума имати негативне ефекте на функционисање Североатлантске алијансе.
С једне стране може доћи до несугласица између чланица НАТО-а о будућој политици „обуздавања“, а са друге стране у америчком Конгресу може доћи до расправа око модернизације нуклеарног потенцијала.
У случају рушења Споразума, ако дође до модернизације америчке војске, то ће се десити на рачун финансирања обичних оружаних сила распоређених у Европи. Експерти сматрају да се Пољаци, као и остали Европљани, заправо плаше да ће тада САД придавати Европи мање пажње, а у условима када су многе државе постале „легитимна мета“.
„Пољска се плаши, као и многе друге мале земље — Летонија, Естонија и Литванија, јер су разместиле на својој територији контингенте америчке војске и створили су на тај начин претњу за своју земљу“, рекао је Михајлов.
САД су до сада срушиле све постојеће системе за контролу над наоружањем, како оне договорене са Совјетским савезом, тако и споразуме потписане са Руском Федерацијом.
„У том контексту, без обзира на савезништво између САД и Пољске, потпуно је разумно постојање страха“, додају експерти.
САД није у интересу да испусти Европу
Виктор Литовкин, војни аналитичар, заступа нешто другачији став. Он сматра да се пажња коју САД поклањају Европи неће смањити.
„Чињеница је да су САД у Европи како би обуздале Европу, тако да она не буде конкурент САД. Вашингтон има озбиљне конкуренте, а то су Русија, Кина и Европа. Када су САД присутне у Европи, оне кроз НАТО управљају њом, односно САД држе Европу у уздама. Тако да они неће ослабити притисак и утицај у Европи, јер изгубити Европу, значи одгојити још једног конкурента САД“, рекао је експерт.
Пољски експерти критикују САД да намерно траже оправдање за повећање нуклеарног потенцијала.
Руска страна истиче спремност на договор и упозорава да је овај Споразум последњи камен у ономе што је остало од система међународне безбедности, али је позиција САД неодређена.
Вашингтон не искључује могућност продужења Споразума, али одлаже овај тренутак, инсистирајући на потписивању обухватнијег споразума, у коме би учествовала и Кина, а који би укључивао и све видове новог руског наоружања.
Овај пољски билтен као најоптималнији сценарио наводи продужење СТАРТ-а, али и истовремено вођење паралелних преговора између САД, Русије и Кине о ширењу контроле над нуклеарним оружјем.
Подсетимо — Споразум о смањењу и ограничењу стратешког офанзивног наоружања (нови СТАРТ) потписан је 2010. године између америчког председника Барака Обаме и руског председника Димитрија Медведева. Ступио је на снагу 2011. године са роком важења од десет година и могућношћу продужења на још 5 година.
Према овом документу стране су се обавезале да ће смањити број бојевих глава у периоду од седам година на 1.550 јединица, а број интерконтиненталних балистичких ракета и балистичких ракета за подморнице и тешке бомбардере на 700 јединица.
Треба напоменути и да су оригинални СТАРТ након неколико деценија преговора коначно потписали Џорџ Буш и Михаил Горбачов 1991. године, али је он престао да важи 2009. године, да би годину дана касније био потписан нови СТАРТ.
