Наводи се да је компанија „Крипто АГ“, која се од 1952. године налази у швајцарском кантону Цуг, снабдевала државе уређајима за шифровање, како би заштитили тајне податке и поруке.
Како се наводи, Централна обавештајна агенција је од 1958. године контролисала рад компаније „Крипто АГ“ преко компаније „Минерва“ у Линхештајну, а потом и немачка спољна обавештајна служба. Притом, швајцарске власти су биле упућене у рад спољних обавештајних служби.
Уређаји за шифровање, које је произвела компанија „Крипто АГ“, коришћене су током рата или приликом предаје осетљивих информација између амбасада и влада.
Међутим, обавештајне агенције САД и Немачке могле су да прате поруке помоћу намерно направљених „рупа“ у систему безбедности шифровања.
У истраживању се наводи да је услуге компаније користило око 130 држава, укључујући Египат, Иран, Саудијску Арабију, Либију и Аргентину.
САД и Немачка су активно пресретале шифроване поруке током преговора са Ираном о ослобођењу америчких талаца, приликом напада терориста из Либије на САД, током рата Аргентине и Велике Британије за Фолкландска острва, као и за време америчког напада на Панаму 1989. године.
Немачка обавештајна служба је 1993. године ставила под контролу „Крипто АГ“, али је Америка наставила да спроводи своје операције бар до 2012. године.
Компанија је 2018. године подељена на две фирме. Једна је наставила да ради искључиво за швајцарско тржиште, док је друга компанија добила назив „Крипто Интернешенел“, а оријентисана је на стране клијенте.
Тренутно на сајту друге компаније пише да нема никакве везе са „Крипто АГ“ или са обавештајним службама САД и Немачке, него да је реч о приватној фирми, која је 2018. године купила бренд и активе компаније из Цуга.
