Према подацима америчког истраживачког центра „Пју рисрч“ , не само да је рејтинг поверења руском председнику у САД изузетно висок, већ је интересантна и чињеница да су републиканци и њихови симпатизери склонији од демократа да верују у исправност поступака Владимира Путина на међународној арени.
„Амерички бирачи се јасно деле на присталице демократа и присталице републиканаца. Бирачи који подржавају оштру политику Трампа према Русији, доживљавају Путина као достојног ривала. Они верују свом председнику и схватају да се такав човек не би упуштао у оштру дискусију са слабим играчем, тако да они посматрају Путина кроз призму Трампа. Трампове присталице сматрају да је он достојан председник Америке и доживљавају Путина као исто таквог политичара, који штити националне интересе Русије“ , рекао је Игор Шатров, шеф Експертског савета Фонда за стратешки развој.
Према речима експерта, Русија и Кина су главни конкуренти САД на међународној арени и кроз ту конкуренцију амерички бирачи противнике који се такмиче са Трампом, виде као људе вредне поштовања, па отуда и позитиван став према руском лидеру.
Американци верују путину упркос антируској кампањи
„Пју рисрч центар“ редовно спроводи истраживања на глобалном нивоу о степену поверења у светске лидере и државе. Овај центар је слично истраживање спровео и у ЕУ, али и у земљама које су традиционални савезници САД. Резултати ове анкете која је спроведена у 33 земље света, укључујући ту и земље ЕУ, показали су да око 30 одсто становништва има позитиван став према Русији.
За руске експерте резултати ове анкете су изузетно важнe, не толико због позитивног односа света према Русији и њеном лидеру, већ због тога што показују ниво ефективности антируске медијске кампање у разним земљама.
Посебно је интересантно упоредити резултате истраживања јавног мњења које је спровео овај центар пре и после украјинске кризе. Уочи украјинске кризе и усред кампање у западним медијима о „руској анексији Крима“ поверење према руском председнику Владимиру Путину у Немачкој износило је око 22 одсто, а у Француској око 16 процената. Међутим, приметна је тенденција раста поверења, јер резултати за 2019. годину показују да 36 одсто Немаца верује Путину, као и 26 процената Француза.
Медијска кампања уочи украјинске кризе
„На ситуацију после украјинске кризе утицала је медијска кампања. Медији су Русију представљали као агресивну државу и јасно је да лидер такве земље није могао да изазива поверење, већ страх и забринутост. У то време је стварана слика о опасном непријатељу, а не противнику са којим је могуће такмичити се у одређеним питањима. Тачније, руска претња је у очима многих постала измишљена, али свеједно још увек није заборављена совјетска претња, као и претња рата са Русијом. Говорило се о томе да Русија жели да обнови Совјетски Савез и да има реваншистичке планове за Европу“, рекао је експерт.
Владимир Путин за западне политичаре главна претња, а за њихове грађане човек од поверења
Иако амерички и западни медији често пласирају слику о Владимиру Путину као главној претњи ЕУ и свим идеалима западног либерализма, анкете показују да заправо све већи број грађана кључних европских земаља верује руском лидеру када је реч о решавању најважнијих међународних проблема. И овај тренд је уочљив у готово свим земљама ЕУ.
Када је реч о геополитичким проблемима, чак 43 процента Италијана верује руском председнику, али и 26 одсто Британаца, без обзира на случај Скрипаљ који је изазвао велику медијску пажњу.
„У времену када већина европских политичара одступа од европских вредности, када престају да следе принципе хришћанског морала и одричу се традиционалних норми понашања на рачун толеранције, европски грађани посматрају процесе који се одвијају у Русији и виде да је Русија и даље упориште традиционалних вредности, које су генерално исте као и европске“, објашњава експерт.
Према његовим речима, у Русији традиционалне вредности подржавају високи званичници, председник и друге важне личности, док у Европи ове вредности подржавају маргинални политичари који су гурнути у запећак политичког процеса.
Антируска пропаганда се вратила као бумеранг
Руски социолози указују и на нераскидиву везу између поверења у правилност решења међународних проблема које доноси руски председник и позитивног односа према Русији, што потврђују и статистички подаци. Ово директно одбацује тврдње заговорника теорије да се свет позитивно односи према Русији, али да апсолутно негативно оцењује понашање руског руководства на међународној арени.
Шатров истиче да се ради о трику када у западним земљама говоре да воле и поштују Русију, али да је власт лоша и да ако би грађани успели да је смене, они би „наставили да воле Русију“. Однос према руским политичарима и председнику зависи од међународних околности, улоге спољних сила и медијских кампања, што, према његовим речима, показује украјински пример. Он додаје да оваква разматрања одишу шовинизмом и расизмом.
„Један познати политичар је рекао једну ствар о Русима: ’Имамо један проблем са њима — то што су бели.‘ Односно, да су друге расе, било би све лако, али како објаснити бирачима да и ’белци‘ могу бити лоши“, рекао је експерт.
Анкете „Пју рисрч центра“ показују заправо да је западна пропаганда у приличној мери ограничена, јер ни холивудски стереотипи, оптужбе о употреби хемијског оружја у Сирији, наводи о рушењу „Боинга“ у Донбасу и масовном убиству европских дисидената нису имали никаквог утицаја.
Антируска пропаганда је имала ефекат бумеранга и почела је да ради у интересу побољшања руског имиџа. Оптужбе о мешању у америчке изборе и целу ситуацију око Брегзита, довеле су до тога да европски грађани који имају негативно мишљење о америчком естаблишменту и њиховој политици, имају све боље мишљење о Русији, закључују руски експерти.
