Пријему поводом петог рођендана Спутњика присуствовао је и новинар и директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић, који је истакао значај постојања Спутњика за становништво на Косову и Метохији.
Он је нагласио да се појавом Спутњика на Косову и Метохији појавио и нови угао с којим је народ могао да се идентификује и додао да се велики број људи тамо осећа као да „неко њихов пише о њима“.
Албанци вести Спутњика тумаче са страхом
Како је рекао, значај Спутњика огледа се и у реакцијама косовских Албанаца на вести Спутњика, које често интерпретирају са страхом.
„Они те вести тумаче са страхом и непрестано понављају мантру да се ради о суровој руској пропаганди, а заправо се ради о једном сегменту живота који они не желе да препознају и страху да би та истина могла да се прошири и на друге медије. У овом случају — западне“, објашњава Ракочевић.
Наш саговорник преноси нам и утиске народа на Косову и Метохији, који Русију и руску идеју доживљава као нешто заштитничко и нешто што је у сржи његовог развоја идентитета.
„Руски конзули су у 19. веку урадили оно што није урадила наша Академија наука и уметности. Они су очували огромни корпус нашег наслеђа и помогли да се очува огромни корпус нашег наслеђа на Косову и Метохији и зато се све што долази с те стране сматра потпуно природним“, истакао је саговорник Спутњика.
Ракочевић, који је и добитник награде „Александар Тијанић“, додао је да је долазак руског контигента КФОР-а на Косово и Метохију био изузетно значајан за становништво, које је тада „осетило као да је стигао неко њихов“.
